Овако номинацију америчког председника за Нобелову награду за мир, другу по реду, коментарише новинар Зоран Ћирјаковић, уз образложење да актуелни амерички председник води прилично немилитаристичку политику.
Нобел за Обаму је оправдан са идеолошког становишта
Када каже „права Нобелова награда за мир“, Ћирјаковић мисли на оно у шта се награда, како тврди, претворила од краја Хладног рата.
„Пошто је Нобелова награда за мир одавно постала награда која се додељује за нешто што се на Западу, у тријумфу либерализма после краја Хладног рата, верује да су предуслови за мир — заштита човекове околине, демократија, људска права и слично, то одавно није Нобелова награда за мир. То је награда за сет ствари за које људи у богатим земљама или њихови идеолошки клонови, који мисле да тамо припадају, верују да је кључно за мир“, објашњава он.
Посматрано из тог угла, Барак Обама, коме је Нобелова награда за мир додељена авансно, на почетку мандата, награду је добио из оправданих разлога, као охрабрење људима црне коже широм света.
Међутим, према Ћирјаковићевим речима, мир је прљав посао, зато што се о њему мора преговарати са људима са којима дух садашњег тренутка налаже да се не преговара.
„Права Нобелова награда за мир отишла је у руке Јасера Арафата — човека који је на Западу сматран за терористу, јер без њега није могло да буде мира. Ако је то награда за мир, морају да је добију и ратни злочинци и терористи, јер су пристали да раде за мир“, тврди Ћирјаковић.
И заиста, актуелни амерички председник није се либио да седне за преговарачки сто ни са људима као што је севернокорејски лидер Ким Џонг Ун, кога у САД сматрају самим оличењем зла. Уз то, повлачењем трупа из Ирака, Авганистана и Сирије, почео је да окончава бесконачне ратове које је Америка од почетка века водила широм света.
А шта ако Трамп започне рат у идућем мандату?
Да Трамп покушава да оконча ратове које су његови претходници започели, слаже се и програмски директор Демостата Зоран Пановић. Међутим, он наглашава да начини вођења унутрашње и спољне политике не морају увек да буду комплементарни — десничарска компонента Трампове власти видљивија је у унутрашњој, него у спољној политици.
„У спољној политици, када наведемо све примере, он као да води Титову политику ’активе и мирољубиве коегзистенције‘. Али мислим да је све то једна врста илузије. Као што ми је рекао један пријатељ који се разуме у америчку политику, Трамп није почео ниједан велики рат у првом мандату, али не треба искључити могућност да у другом почне један који ће бити гори од свих ранијих заједно“, каже Пановић.
Ипак, без обзира на све предности које су наведене у односу на Обаму, Ћирјаковић сматра да су шансе да Трамп добије Нобелову награду за мир изузетно мале. Нобелов комитет који награду додељује налази се у земљи (Норвешкој) у којој је Трамп веома непопуларан, док је са друге стране и сам дух скандинавских друштава у супротности и са духом друштва у САД.
Трампа је за Нобелову награду за мир номиновао десничарски норвешки политичар Кристијан Тибринг-Гједе за посредовање у мировном споразуму између Израела и Уједињених Арапских Емирата. Тако се Трамп нашао поред Вилијама Хауарда Тафта, Херберта Хувера и Франклина Делана Рузвелта, америчких председника који су такође били номиновани за исто признање.
Прочитајте још:
