Овако Палмерову посету коментарише политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара. А питања око којих чланови највишег босанскохерцеговачког политичког тела не могу да се усагласе, поред предлога за пресељење амбасаде БиХ у Израелу из Тел Авива у Јерусалим, су и признање независности Косова, интеграција у НАТО, као и меморандум о сарадњи који су потписали Централна изборна комисија БиХ и америчка невладина организација Међународна фондација за праћење избора (ИФЕС).
Палмер је дошао и да мири, и да притиска
Палмерова посета усмерена је и на покушај да помири ставове чланова Председништва, али и да изврши одређене притиске, сматра Козомара.
„Колико смо могли да чујемо, он је рекао да одлуке у Председништву треба да се доносе консензусом, јер Додик пречесто потеже питање виталног националног интереса и увек ће бити изгласано оно што он тражи. Палмер је на тај начин послао поруку и другој двојици чланова Председништва да не треба да прегласавају Додика за сваку ситницу. То иде у прилог Додику“, каже он и додаје да претпоставља да је амерички изасланик српском члану Председништва у четири ока сугерисао да буде флексибилнији и да се више залаже за функционалнију БиХ.
„То се да закључити на основу онога шта му је Додик одговорио, а одговорио му је да Палмер треба да поради на томе да се укину ОХР и високи представник. Немогуће да му је Додик то рекао без икаквог повода“, објашњава наш саговорник.
Додиков политички дриблинг
Након вашингтонског састанка српског председника Александра Вучића, америчког председника Доналда Трампа и премијера приштинских институција Авдулаха Хотија, Милорад Додик је, према Козомариним речима, одиграо сјајан политички дриблинг предлажући премештај амбасаде БиХ у Израелу из Тел Авива у Јерусалим. Тај је предлог задао доста главобоље другој двојици чланова Председништва, Жељку Комшићу и Шефику Џаферовићу, додаје наш саговорник.
„Додик је једва дочекао да убеди Палмера да натера Бошњаке да прихвате понуду. Они је у овој фази сигурно неће прихватити, али она ће бити предмет многих притисака Америке на Бошњаке да то ураде, јер сви знамо колика је повезаност и значај Израела у америчким дипломатским односима“, тврди Козомара.
Комшић и Џаферовић узвраћају ударац
Комшић и Џаферовић нису имали другог избора, осим да Додику узврате захтевом да БиХ призна независност Косова, што, како Козомара каже, не долази у обзир, с обзиром да је сам Комшић признао након састанка да му је Палмер рекао да БиХ и Косово немају никакве везе.
„Дакле, ни једна, ни друга иницијатива, ни Комшићева, ни Додикова, у овој фази неће проћи, али остаје велики притисак на БиХ у будућности да премести амбасаду у Јерусалим“, каже Козомара.
Што се тиче меморандума о сарадњи ЦИК и ИФЕС, коју Козомара назива наводном америчком невладином организацијом, због чега је Додик од Народне скупштине РС затражио заштиту виталног националног интереса пошто је био прегласан у Председништву, наш саговорник каже да она није непозната у БиХ; она је годинама посматрач избора у тој земљи.
Међутим, наводи Козомара, овај пут, по слову меморандума, ова организација је потпуни власник бирачких спискова, као и контроле на изборима, што би јој, према Козомариним речима, омогућило прекрајање изборних резултата.
„Подсећам да је њен рад на изборима забрањен у седамнаест америчких савезних држава. Није случајно да Америка, која слови за најдемократскију земљу у свету, забранила рад једној таквој организацији коју Комшић и Џаферовић, наравно не из своје главе, већ зато што су им њихови ментори тако натурили, позивају да креирају изборну вољу грађана и располажу свим могућим подацима“, каже Козомара.
У случају ИФЕС-а, Палмер не може ништа да учини, ни са Додиком, нити код неког другог у РС како би сарадња са овом организацијом била настављена, додаје Козомара.
Комисија за сарадњу са НАТО биће формирана, али Комисија за интеграције са овим војним савезом неће, категоричан је Козомара.
„Та комисија, коју је покушала да натури министарка иностраних послова Бисера Турковић, која је већ одредила неке Србе, неће бити формирана, то је јасно. Може само комисија за сарадњу са НАТО, јер је 2022. планирана велика војна вежба. Дакле, та комисија би планирала ту вежбу и неке друге активности на нивоу обуке војног потенцијала. Подсећам да је план да се број војника у БиХ смањи са 9600 на 3600. Нема говора, дакле, да БиХ иде путем НАТО, то је пуста жеља Бошњака, узалудан покушај дестабилизације БиХ“, каже он.
Након сусрета са Метјуом Палмером, Милорад Додик је најавио да ће, уколико на дневни ред Председништва БиХ буде уврштена тачка о признању независности Косова тражити од Народне скупштине РС заштиту виталног националног интереса, чиме ће овај предлог бити блокиран. Такође, најавио је неће дозволити формирање Комисије за интер+грацију БиХ у НАТО, а још раније тражио је пресељење амбасаде БиХ у Израелу из Тел Авива у Јерусалим
