За младу диву са седиштем у Њујорку каже се да се у њеном гласу уздиже душа Еле Фитзџералд. Иза ње већ стоје бројне награде попут „Marianne Mendt Jazz Award“, „Тесла награда“ за достигнућа у музици и „Златна сирена“.
Њен рад и таленат препознати су још док је била млада, када је добила стипендију за студије музике у Грацу, а потом и у Њујорку, где ју је љубав према џезу водила. Ипак, за лепе прилике као што је концерт, она је срећна што се вратила кући.
„Посебно ми је драго да први пут уживо представим нови албум публици у Србији и то с музичарима из Београда“, каже за Спутњик џез уметница Софија Кнежевић.
Природно за џез музичара, Софија је имала прилику да наступа са многим значајним именима светске џез сцене као што су Дејвид Муреј, Џејсон Моран, Шила Џордан, Џеј Клејтон, Винтон Марсалис и многи други. Овог пута, сарађујући са српским музичарима, Софија каже да њихов таленат не каска за светским уметницима и драго јој је што ће им помоћи да покажу колико су сјајни.
„Жао ми је што у Србији не постоји више џез клубова, у којима би наши музичари могли да изразе свој таленат. У Америци је другачије — сваки уметник има простора да покаже колико је сјајан, колико је радио. Овде је таленат до неба и нашим људима треба помоћи да покажу како добро свирају.“
Записано у мелодијама
На њен уметнички развој, на писање музике, текстова, на аранжирање утицала је музика са којом је одрасла, од севдалинки до фада. Тако се на новом албуму налазе две композиције које су посебно блиске нашем тлу, „Сејдефу мајка буђаше“ и „Киша пада, трава расте“. Целим албумом провејавају различити жанрови и глас европске културе којим је испевала своју биографију.
„Мислим да све почиње од песме ’Киша пада, трава расте‘. Мој муж и ја смо је певали детету и тако се родила идеја. Прва песма на албуму коју сам написала зове се ’Српски суперхерој‘ и говори о томе да без обзира на ситуацију у којој се људи у Србији налазе, добра душа превлада. Ту је и песма ’Блуз‘ у којој сам испевала одлазак из Србије и колико је тешко живети у кући, а ниси код куће“, признаје она. „Цео албум сажима живот који сам овде водила и напустила да бих ишла даље, напредовала и створила породицу.“
На питање шта за њу значи наћи се у селекцији за Греми награду, наша саговорница каже:
„Као девојчици која је игром случаја отишла у Њујорк, мени је то био сан. Иако више нисам та девојчица из Србије, него жена која живи у Њујорку са мужем и дететом, нисам могла да поверујем да се баш наш албум нашао у одабиру Гремија. Надам се да ћемо остварити добар резултат, али конкуренција је велика јер је музичка индустрија у Америци велика машина, увек у покрету.“
На добром гласу
Чувајући своју прошлост у музици, она је постала основни део њене будућности, односно њене породице — Софија компонује и наступа са својим мужем Елиотом Мејсоном, који ће је на тромбону пратити и на концерту у Београду. Овај музички пар имао је прилику да своју музику комбинује и са ликовним стваралаштвом и да сарађује са музејима као што су МОМА у Њујорку и Музеј америчке уметности у Арканзасу.
„То су били интересантни пројекти. Музеј у Арканзасу нас је позвао да изаберемо ликовно дело из њихове колекције на који бисмо писали музику и текст. Пошто смо изабрали дело са богатом историјом, морали смо да истражимо сликара, еру, ликове на слици и тако је настала музика. У Моми је било другачије — то је била ауторска музика коју смо Елиот и ја написали за њихов летњи фестивал“, објашњава уметница.
Звук Балкана
Поред тога што компонује, пева, свира, Софија и предаје певање у Њујорку. За себе каже да је веома строга професорка. У њеним плановима за будућност је и објављивање друге књиге „Еволуција гласа —
Уметност распевавања“, која ће бити доступна од 1. новембра у Србији и Америци. О наступу пред београдском публиком признаје да има благу трему.
„Мислим да је то први пут да певам неке од песама из регије пред нашом публиком. То углавном сјајно пролази у иностранству јер представља егзотичан звук. Пошто су људи овде упознати са музиком Балкана, мислим да сам узбуђена да им покажем шта смо направили од онога што носимо у срцима.“
