Филм „Име народа“ је биографска драма о угледном политичару, адвокату и некадашњем градоначелнику Новог Сада Светозару Милетићу, чији лик тумачи глумац Љубомир Бандовић. У филмској екипи су и Жарко Лаушевић, Катарина Жутић, Ања Павићевић, Андрија Кузмановић, Никола Ристановски и Милутин Мима Караџић. Сценарио је написао Милован Витезовић.
Дванаест филмова у конкуренцији за Златни и Палићки торањ
За награде Златни и Палићки торањ ове године се, у оквиру Главног такмичарског програма, надмеће 12 европских остварења, међу којима су и филмови познатих европских редитеља, попут Матеа Гаронеа, Ањешке Холанд, Филипа Гарела, Кристијана Пецолда.
Селектор Главног такмичарског програма Ненад Дукић у разговору за Спутњик је рекао да је, с обзиром на кризу која је због пандемије погодила не само европску него и целокупну светску кинематографију, веома задовољан овогодишњом селекцијом филмова који ће бити приказани на фестивалу.
„Због пандемије је поремећена комуникација на релацији филмски продуценти – нови филмови – филмски фестивали. Један део филмова није могао бити завршен, они који су завршени нису могли бити приказани, јер су фестивали А категорије, попут Канског и оног у Карловим Варима, отказани, а на Венецијанском фестивалу је свега неколико познатих редитеља ове године дало своје филмове - Андреј Кончаловски, Маџид Маџиди, Корнел Мундруцу. Све је стало, тако да је понуда филмова за било који фестивал веома сужена. Сва срећа те је Берлин понудио пристојан број добрих филмова“, каже Дукић.
Руски филм „ДАУ Наташа“ – главна сензација Палићког фестивала
У Главном такмичарском програму, који ове године, према Дукићевим речима, нуди врло разноврсне теме, од љубавних и социјалних, до политичких и ратних, једна од највећих сензација биће контроверзни филм „Наташа“ руског редитеља Иље Хржановског, насталог у оквиру пројекта ДАУ.
„То је особен филм који има довољно елемената новог и довољно елемената који руше или померају границе филмског израза и језика, да о њему треба размишљати и анализирати га на врло озбиљан начин“, оцењује Дукић.
ДАУ је концепт који је осмислио Иља Хржановски, а његова првобитна идеја била је да сними биографски филм о совјетском научнику, физичару Лаву Ландау, по чијем је надимку Дау цео пројекат и назван.
„Хржановски је дуго припремао пројекат, који је у међувремену, када су се за њега заинтересовали поједини продуценти у Русији и Европи, европски фондови и један руски пословни човек, прерастао у читав покрет. Тако је настао план да се направи ни мање ни више него 15 играних филмова“, наводи Ненад Дукић.
Особеност филма „Наташа“ је, према његовим речима, пре свега у томе што је аутор, настојећи да постигне аутентичност, глумце који су већином натуршчици, снимао у реалном времену, 24 сата дневно, током целог периода у којем су боравили у једном бившем совјетском истраживачком центру – месту у којем се одвија и радња филма.
„Третман глумаца и начин снимања су такви да се готово не примећује било каква интервенција редитеља. Многе сцене у филму трају и по 15, 20 минута, без монтаже. Сниматељски рад је фантастичан. Радња готово половине филма одвија се у кантини совјетског истраживачког центра. У том скученом простору, долазе на паузу људи из центра, од научника до помоћног особља. Они ту једу, пију, свашта раде“, наводи Дукић.
Филм је изазвао бројна негодовања, па чак и оптужбе, пре свега због третмана глумаца.
„У париском 'Монду' била је оптужба да редитељ врши репресију и тортуру над глумцима, и то заиста изгледа тако. Овде су готово све натуршчици који раде према задатку редитеља, али то је једноставно концепт и Хржановски га је следио на доследан начин. Сцене секса се такође одвијају у реалном времену, без икаквог реза. Све је врло натуралистички и аутентично“, каже Дукић.
„Пинокио“ на нови начин
Публика ће бити у прилици да у Главном такмичарском програму погледа и нови филм пољске редитељке Ањешке Холанд „Шарлатан“, у којем ова оскаровка наставља да се бави судбинама обичних људи у тешким и сложеним временима.
„Она на креативан начин користи своје искуство из живота иза 'гвоздене завесе', стаљинизма, репресивних система, а овога пута направила је филм о судбини аутентичног лика, Чеха, малог доктора и исцелитеља, који је проглашен шарлатаном“, наводи Ненад Дукић.
Публици ће бити интересантан и „Пинокио“, нови филм италијанског редитеља Матеа Гаронеа, који је, након филмова „Гомора“, „Ријалити шоу“ и „Догмен“, овога пута снимио нешто потпуно другачије.
„Неко би рекао да је наслов филма асоцијативан, али он се заиста односи на познату италијанску и светску бајку, у којој улогу Ђепета игра Роберто Бењини. Сви смо ишчекивали шта ће Гароне да направи од ове бајке, а настало је, према мом мишљењу, врло добро и оригинално дело“, оцењује Дукић.
У конкуренцији за главне фестивалске награде је и љубавна прича „Ундин“ немачког редитеља Кристијана Пецолда, затим „Со од суза“ француског редитеља Филипа Гарела, као и филм руског редитеља Владимира Перелмана „Лекције из персијског“, руско-немачка копродукција, чија се радња одвија током Другог светског рата.
„Име народа“ – добро скројен биографски филм
Када је реч о домаћој кинематографији, Дукић истиче да је добро што се један српски филм, а овога пута је то „Име народа“ Дарка Бајића, нашао у конкуренцији за награде.
„Добро је да сваке године имамо по један домаћи филм, али уз услов да он то заслужује и да може да издржи конкуренцију. Пре три године није било домаћих филмова у програму, па смо критиковани. Међуитим, ако ставите домаћи филм који је драстично испод нивоа и квалитета осталих филмова који су врх европске продукције, онда он буде хендикапиран на сваки могући начин, с обзиром на то да о победнику одлучује интернационални жири. Прошле године смо имали филм 'Ајвар' Ане Марије Роси који је издржао ту конкуренцију, а ове године Бајићев филм, урађен у традицији добро скројених биографских филмова“, каже Дукић.
На затварању фестивала 18. септембра биће приказан руско-српски филм „Хотел Београд“ Константина Старског, с Милошем Биковићем и Дијаном Пожарском у главним улогама, а домаћа кинематографија биће представљена и филмом „Сутра је још увек јули“ Дејана Влаисављевића Никта, који ће бити приказан у оквиру такмичарске селекције „Паралеле и судари“.
У тој селекцији ове године су доминантне ауторке, а међу њима су украјинске редитељке Кристина Сиволап с филмом „Слушкиња“ и Дарја Онишченко с филмом „Заборављени“, као и словачка редитељка Вјера Чаканиова с филмом „Фрем“.
Пратећи филмски програми обухватају, поред осталог, селекцију новог мађарског филма и избор из савремене бугарске кинематографије.
У селекцији „Нови европски документарци“ такође ће бити приказано једно домаће остварење, а реч је о филму „Зацели ме“ редитељке Данијеле Штајнфелд, заснованом на интимним сведочењима особа које су преживеле сексуални напад.
Добитнице признања „Александар Лифка“ за изузетан допринос европској кинематографији ове године су српска глумица Мирјана Карановић и мађарска редитељка Илдико Ењеди.
Ове године филмови из главне такмичарске селекције неће бити приказивани на палићкој Летњој позорници, због хладнијег времена у септембру, као и могућих падавина. Публика ће стога програм моћи да гледа у биоскопским дворанама на Палићу и у Суботици, које су до сада биле резервисане само за пратеће програме.
