По званичној дефиницији, бројлер пилетина је било која врста пилетине која је узгојена искључиво за производњу меса. Типична бројлер пилетина има бело перје и жућкасту боју коже, а већина бројлер пилића коље се када су стари између четири и седам недеља. У том тренутку, пилићи још нису ни досегли ни физичку ни менталну зрелост, будући да се стандардни пилићи кољу у 14. недељи.
Због таквих животних услова, бројлер пилићи су подложни многим здравственим компликацијама - скелетне деформације и дисфункције су више правило него изузетак, као и проблеми са кожом и очима, али и срчана оштећења.
Бројлери у тренутку клања, са свега четири до пет недеља, досегну масу од око три килограма, а специфична је за њих и чињеница да се и кокошке и петлови кољу због меса.
"Сви знамо да домаћа пилетина има жуту боју, док је кожа бројлер пилетине уобичајено беличасте боје. Међутим, данас ни на то не можете да се ослоните, будући да продавци често бојом за храну боје пилетину да буде жута. Такође, разлика се примећује и при термичкој обради саме пилетине - бројлер пилетина ће испустити много више течности и масти и биће много тврђа у односу на пилетину из природног узгоја - објашњава за Блиц нутрициониста Бранка Мирковић, додајући да се у савремено доба и "природно гајена пилетина" кљука практично истом количином хормона и антибиотика, те разлике готово да нема.
Најопаснија пилећа џигерица
Она прецизира да тврђе месо има мање естрогена (женски хормон) а више тестостерона (мушки хормон) и обрнуто, мекше има више естрогена. Ипак, те разлике у процентима хормона су занемариве, а штету свакако чине.
Како се бројлери кољу са свега пар недеља старости, немају када да развију имуни систем. Због тога их пре клања вакцинишу против бројних болести - између осталог, против патогена попут салмонеле, која се може пренети путем јајета са кокошке на пиле, али и против Њукастлове болести, честе птичје болести која се преноси на људе, бронхитиса, пнеумовируса као и Марекове болести. Вакцине добијају или путем спреја или путем воде.
Иако кружи мит да бројлер пилетина има мање калорија, али и хранљивих материја у себи, истраживања показују да је садржај микронутријената мање-више исти у односу на органску пилетину. Разлика је у количини масти на кожи - органска пилетина има између 5 и 13 одсто мање масти на кожи. Међутим, када се кожа одстрани, количина масти у самом месу је иста у односу на бројлер пилетину.
Међутим, забрињава податак који је објављен у пакистанском Журналу фармацеутске индустрије у коме се каже да је једно истраживање показало да конзумирање комерцијалне, односно бројлер пилетине може потенцијално да буде узрок синдрома полицистичних јајника код жена, због дисбаланса хормона.
Тај податак, додуше, још увек није потврђен званично.
Последице оваквог начина узгоја пилетине су више него видљиве.
"Сигурно примећујете да данашње младе жене готово да немају струк, мушкарци попримају женске облине, чак и бебе и мушкарци имају целулит - све то је последица хормона из хране. Поред тога, случајеви алергија су у константном порасту, као и резистенција на антибиотике. Због повећаног уноса антибиотика путем хране, много више људи пати од проблема са варењем", каже Бранка Мирковић.
А најопаснији део пилетине су, открива нам, заправо изнутрице, нарочито џигерица, што и има смисла када имате у виду да управо она прерађује све те силне антибиотике и хормоне.
"Последично, све месне прерађевине попут паштета, салама, паризера, пилећих виршли и сличних ствари треба избегавати у широком луку, јер пилеће изнутрице завршавају управо у њима",истиче Мирковићева.
Она прецизира да је једини случај када можемо да будемо потпуно сигурни у квалитет је када лично познајемо узгајивача и знамо како ради.
"Све остало је ризично. Ја само могу да кажем да ја својој унуци пилетину дозвољавам да једе једном недељно, и то само када инсистира", каже Мирковићева.
Прочитајте још:
