Ово каже Наталија Макејева, заменица директора руског Центра за геополитичку експертизу. Она сматра да је украјинско правосуђе само по себи анегдота.
„Наводе да су ’запленили‘ руске авионе... Највероватније је реч о тзв. заплењивању у одсуству. Мале су шансе да се то догодило на кијевском аеродрому ’Бориспољ‘, с обзиром да са Кијевом не постоји редовна авионска линија. Другим речима, све је то апсурдно“, истиче Макејева.
Аналитичари истичу да не постоји никаква могућност да одлука суда буде спроведена, с обзиром на то да су Русија и Украјина потпуно обуставиле ваздушни саобраћај још 2015. године, тако да у ту земљу не лети ниједан руски авион.
Цела прича је доспела у јавност након што је тужилаштво тзв. Аутономне Републике Крим, које је део Државног тужилаштва Украјине, на свом Телеграм-каналу објавило да је наложена заплена 65 авиона који су прекршили поступак уласка и изласка са „окупираног“ полуострва.
Како се наводи, истрагом се бави украјинска Служба безбедности за Крим. Случај је покренут „због чињеница кршења правила међународних летова од стране званичника страних авио-компанија и кршења поступка уласка и изласка из привремено окупиране територије“.
Тужилаштво подсећа да је од марта 2014. године Украјина „затворила ваздушни простор изнад Крима“ и „обуставила рад свих аеродрома на територији полуострва“.
Аеродром у Симферопољу обара рекорде
Подсећања ради, Украјина није признала резултате референдума 2014. године, на којима је око 97 одсто житеља Крима гласало да се то полуострво врати у састав Русије. Упркос вољи кримског народа, Кијев и Запад сматрају Крим „анектираним“ и „окупираним“, а референдум „незаконитим“.
Кримске власти уверавају да је налог за заплену авиона руских компанија због летова на Крим „виртуалан“ и да неће закомпликовати летове туриста и житеља полуострва. Они ово виде као још један политички блеф Кијева и сматрају да такве одлуке кијевске власти доносе из немоћи. Како истичу, као што су до сада летели авиони на Крим, тако ће бити и убудуће.
„Украјинска државност сада делује на следећи начин — делом испуњава налоге Вашингтона, делом нешто муља. Дакле, они и сада то раде. Ова фаза у Украјини обично се дешава на јесен, када је време жетве и свадби, а још није дошло време за чишћење снега. Они стално нешто муљају, а сада су одлучили да заплене авионе“, каже Макејева.
Овог лета, упркос пандемији вируса корона, кримски аеродром у Симферопољу је свакодневно имао од 220 до 250 долазних и полазних летова. Поред тога, та ваздушна лука је средином августа опслужила 44.885 путника у једном дану, што је рекорд у целој историји кримског аеродрома.
Експерти напомињу да украјински државни органи немају никакву јурисдикцију на Криму, па су такве пресуде само у сврху самопромоције фиктивних украјинских структура, које наводно представљају Крим и које морају да правдају своје постојање и финансирање. Практично, ниједна њихова одлука није спроведена, као што неће бити ни ова најновија.
Украјинци воле да се одмарају на Криму
Крајем прошле године било је наговештаја да би две земље могле да обнове директан авио-саобраћај, с обзиром на то да су и Русија и Украјина исказивале спремност за то. Експерти у области ваздухопловне индустрије су указивали да је укидање ограничења на летове већ дуго политичко питање, а таква ситуација не одговара никоме, а посебно Украјини. Грађани обе земље последњих година преплаћују карте и користе обилазне правце, док је у тренутку затварања неба проток путника у оба правца износио скоро 70 хиљада људи месечно. Због прекида летова обе земље су изгубиле огроман новац.
Украјински председник Владимир Зеленски је упозоравао да украјинске авио-компаније могу да банкротирају због забране летова и позивао је да се та ситуација реши.
Кијев је 2014. године увео санкције против 27 руских авио-компанија, захтевајући од њих око 5,3 милиона долара због летова на Крим, да би у октобру 2015. Украјина обуставила авио-саобраћај са Русијом, а Москва је одговорила реципрочно. Од тога су највише страдали грађани Украјине, који се надају да ће стране пронаћи компромис и успоставити авио-саобраћај, с обзиром да се тренутно од Русије до Украјине и обрнуто може стићи авионом уз преседање, као и аутомобилом и возом. То доноси додатне расходе и знатно дуже путовање.
И руске и украјинске авио-компаније, као и аеродроми, имали би користи од поновног успостављања саобраћаја, али коначна одлука је на политичарима.
Поред тога, сви покушаји кијевских власти да обесхрабре грађане Украјине од традиционалног одмора на Криму, како се испоставља, унапред су осуђени на пропаст. То потврђују статистички подаци, који говоре о томе да је Кримско полуострву прошле године посетило 7,43 милиона туриста, од чега је највећи број био из Украјине — око 1,1 милион људи.
