Тиме би постала један од првих српских производа који би носио ознаку ЕУ квалитета. Та ознака отворила би врата европског и светског тржишта за малину и додатно допринела промоцији српских прехрамбених производа.
Ариље је надалеко чувено у свету по производњи квалитетне малине која у том крају има своју традицију и будућност.
Данас се на ариљском подручју гаји око 40 одсто укупне производње малине у Србији.
Циљ Удружења „Ариљска малина“ јесте да сачува репутацију нашег црвеног злата. Произвођачи који желе да ставе сертификат заштићеног гео порекла на своје производе, морају да се придржавају строгих правила, јер Удружење спроводи интерне контроле квалитета.
Секретар Удружења Мирјана Милутиновић истиче да је за ариљски метод узгоја малине карактеристична ручна берба.
„Свуда у свету се малине беру машински, док се код нас беру ручно и зато је најбољи квалитет плодова“, навела је она.
Прича о заштићеном географском пореклу има своје утемељење и у економији.
„Када једног дана будемо могли да извозимо готове производе под пуним именом и презименом на пробирљивом европском и светском тржишту, имаћемо и додатну вредност у целом ланцу производње, од плантажа пољоприведних произвођача до полица у рафовима, тако да сви у привредном ланцу имају могућност да зараде“, рекао је за Рину менаџер продаје Драган Дринчић, преноси портал Б92.
Данас постоје три заштићена производа: свежа, смрзнута и лиофилизована малина.
„Заштитни знак Ариљска малина је веома битан за нас, самим тим што нашем производу даје додатну вредност на тржишту. Приметили смо да последњих годину дана све већа тражња од наших ино купаца за производ са заштићеним гео пореклом, што њима обезбеђује да знају порекло и квалитет робе и комплетну следивост робе од плантаже до крајњег потрошача“, истиче маркетинг менаџер Александар Обрадовић.
Подручје на коме се гаји ово црвено злато зове се Ариљско малиногорје и обухвата област општине Ариље и суседних села која се са њом граниче. Налази се на југозападу Србије, између Златибора, западног поморавља, Драгачева и Старог Влаха, а са севера је ограничено током реке Ђетиње.
Прочитајте још:
