У ситуацији где је корона погодила глобалну економију и нанела штету и Великој Британији и Европској унији, Британија се налази у незахвалној ситуацији и предлогом спорног закона покушава да за себе задржи све могуће погодности које је имала присуством тржишта ЕУ, каже Гајић коментаришући захтев ЕУ да Велика Британија одустане од најављеног закона којим се, како тврде у Бриселу, поништавају резултати четворогодишњих преговора о Брегзиту, као и претње из Брисела да ће у супротном предузети правне акције против Велике Британије.
„Када Британија почетком следеће године дефинитивно напусти Унију она своју робу више неће моћи да извози на европско тржиште по досадашњим условима, већ ће се на њихову робу стављати велика царина. Међутим, овим законом она може преко Северне Ирске у Републику Ирску и Европску унију и даље да извози своју робу, или да је из ње увози, и да на тај начин, на „мала врата“ изврдава ситуацију и да користи оно што јој одговара, а да својим законодавством напусти све оно што јој не одговара у Европској унији“, објашњава Гајић.
Правно-политички клинч ЕУ и Велике Британије
Британија, додаје наш саговорник, својом прагматичном политиком која води рачуна само о сопственим интересима, прави проблем Европској унији и доводи је у незахвалну ситуацију. Тако су се две стране и нашле у правно-политичком клинчу који се тиче будућности трговинских односа.
„Ово је британски унутрашњи закон који организује трговину и промет роба и он уистину јесте у надлежности британског парламента. Међутим, не треба заборавити да је Британија, након победе Џонсона и торијеваца на претходним изборима, 24. јануара избоксовала споразум са ЕУ који предвиђа процедуру изласка Британије из ЕУ, а који је крајем јануара усвојен и од стране Европског парламента. Тај међународни споразум Лондона и Брисела је пуноважан па Велика Британија заиста, модификујући својим унутрашњим законским актом процедуру промета робе између Северне Ирске и остатка Велике Британије на начин да неће контролисати робу и њен промет, покушава да остави „меке“ границе, односно да Северна Ирска има са ЕУ, преко Републике Ирске, и даље отворен промет робе и капитала“, каже Гајић.
Притисак Британије на ЕУ
Како наводи, Британија заправо покушава да протумачи споразум са ЕУ у своју корист, док Брисел сматра да Лондон на тај начин изиграва споразум, те да то није оно што је било предвиђено и да је супротно намерама и духу у оквиру кога је споразум и постигнут.
„Тако да имамо два супротна тумачења једног унутрашњег британског закона. Он јесте ствар британског парламента, али је питање у којој мери је у колизији са претходно постигнутим споразумом о начину изласка Британије из ЕУ. Наиме, споразум који је постигнут у јануару регулише неколико ствари. Ту су, пре свега, договори везани за новац, односно поделу средстава и дугова које Британија има према ЕУ, а ту су и грађанска права, како грађана Британије у ЕУ, тако и грађана ЕУ у Великој Британији. Трећа ставка су аранжмани везани за границе и царине, што се односи управо на границу Ирске и Северне Ирске, док се четврти сет договора који споразум обухвата односи на примену права, односно на механизме решавања евентуалних спорова, што је поверено Европском суду правде у Луксембургу“, указује Гајић.
Проблем се, додаје, јавља по питању тумачења овог трећег сета питања везаних за споразум о границама, јер постоји различит приступ Лондона и Брисела.
„Са једне стране Британија има право да регулише односе унутар своје територије, али на тај начин крши односе са ЕУ, будући да њихови трговински односи нису дефинисани већ су у процесу преговарања. Значи, Лондон заправо врши притисак на ЕУ и покушава да својим унутрашњим актима задржи позицију која јој и даље омогућава присуство заједничког тржишта ЕУ без дефинисаног споразума, односно у ситуацији када тај споразум тек треба до краја договорити“, примећује Гајић.
Шта ће бити одговор Брисела
Велико незадовољство Брисела према оваквом британском унутрашњем закону указује на то да се ствара озбиљан проблем између Британије и ЕУ.
„Европска унија на располагању има неколико могућности које предвиђа споразум о напуштању, пре свега по питању арбитража. Дакле, Унија може да тужи Велику Британију и да пред Европским судом правде тражи арбитражу тумачења споразума поводом граница између Ирске и Северне Ирске и остатка велике Британије, или евентуално може да спроведе неке економске и политичке контрамере за које у овом тренутку не знамо какве би могле бити. Арбитража би свакако трајала више година и питање је, уколико би било пресуђено у корист ЕУ, колико би се Енглеска уопште тога придржавала“, истиче Гајић.
Прелазно стање које се тиче постизања договора ЕУ и Британије је на снази до 31. децембра. Међутим, додаје саговорник Спутњика, постоји могућност да се читава ситуацију пролонгира још годину дана, док две стране не договоре међусобне трговинске односе.
„Британија неће повући овај закон, а Европска унија ће, са друге стране, вероватно бити приморана да поново седне за сто са Британцима како би у наредних годину дана покушала да нађе неко задовољавајуће решење, вероватно дајући им уступке, а не руководећи се тужбама, претњама или неким негативним трговинским мерама“, закључује Александар Гајић за Спутњик.
Подсетимо, без трговинског споразума две стране биће доведено у питање хиљаду милијарди долара колико износи размена између Велике Британије и осталих земаља ЕУ, уз кризу изазвану пандемијом корона вируса.
