Највише су страдали сектори услуга, смештаја и исхране где је број запослених смањен за 12.254 особе. У трговини је број запослених смањен за 7.785 особа, а у административним и помоћним услугама отказ је добило 6.462 особа.
„Могло би се рећи да ови подаци показују дубину кризе у овој земљи, као и то да је утицај вируса заиста највећи на земље које имају развијен туристички сектор. Можда најпре због забране уласка становницима Србије и Русије у Црну Гору током лета. Тако имамо највећи релативан пад броја запослених, промета у малопродаји, индустријске производње“, објашњава економиста Мирослав Здравковић посматрајући економска кретања у овој земљи у јулу, а у односу на просеке у ЕУ.
Будва на највећем удару
Ако би се посматрало по општинама, највећи пад управо се види у најпопуларнијим туристичким центрима - Будви, Херцег Новом, Тивту, Жабљаку...
Тако је у Будви дошло до пада броја запослених од чак 35,2 одсто, Херцег Новом и Тивту по 29 одсто, Жабљаку 25 одсто, док је једина општина са међугодишњим растом броја запослених била Плав, преноси „Блиц“.
При смањењу броја запослених, смањен је и фонд зарада. Највеће смањење фонда зарада имали су Будва од 34,8 одсто, Тиват од 31,3 одсто и Херцег Нови од 29,1 одсто. Смањен број туриста утицао и на малопродају
Смањен је и број туриста за 84,2 одсто, што је смањило и малопродају.
Домаћих туриста у том периоду било је 176 хиљада, што је ако се посматрају прошлогодишњи подаци пад од 35,2 одсто, а страних 213 хиљада што је пад од невероватних 90,3 одсто.
Док је промет за седам месеци смањен за 13,5 одсто (са 817 на 706 милиона евра), он је у јулу смањен готово за трећину (са 152,5 на 103,1 милиона евра). У односу на јул прошле године и депозити становништва су смањени и то чак за 18 милиона евра.
БДП у минусу за осам одсто
И Бечки институт је раније проценио да ће мањак економских активности у Црној Гори довести до мање инвестиција и нижег извоза, као и смањења личне потрошње током ове године.
Све ће то , како навели, утицати на план државе да смањи дуг у 2020. Првенствено због значајног пада туристичке индустрије, која је доминантна, привреда у Црној Гори могла би да падне око осам одсто ове године, док се за 2021. предвиђа раст БДП-а од пет процената.
Прочитајте још:
