Преговори о Авганистану – још један поен за Трампа или истински мир

Према оцени некадашњег амбасадора Србије у Египту, Драгана Бисенића, преговори у Дохи у неком смислу могу бити названи историјским јер је реч о Авганистану, држави која је била прва мета америчког рата против терора након напада на САД 11. септембра 2001. године.

Трампов поен или трајни мир за Авганистан

„Тај рат против терора однео је око милион жртава и до сада је Сједињене Америчке Државе коштао око седам хиљада милијарди долара. Поређења ради, Кина је за то време, од једне мале силе која је имала укупну потрошачку моћ четири хиљаде милијарди долара, стигла до 25 хиљада милијарди долара укупне потрошачке моћи и стала на чело свих држава у свету, потискујући САД на друго место. Дакле, САД су на тај рат потрошиле суму једнаку трећини укупног раста Кине и половину америчког укупног раста у куповној моћи на националном нивоу и ти трошкови никако нису занемарљиви. Са те, финансијске стране, постизање мировног споразума са талибанима у Авганистану би за америчку власт било јако важно“, објашњава Бисенић.    

Овај споразум значајан је за Вашингтон и са психолошке стране јер, како каже, мења расположење и однос јавности према положају САД у свету или према појединим културним срединама, у овом тренутку конкретно у исламском свету.

Трећи аспект овог споразума, додаје наш саговорник, јесте утицај који би он имао на политичко стање у Сједињеним Државама уочи председничких избора.

Бисенић подсећа да се последњих недеља, под покровитељством Америке, учестало потписују значајни споразуми, попут оног о нормализацији односа између Уједињених Арапских Емирата и Израела и споразума из Бахреина. Још један мировни споразум који би склопио председник Трамп иде у корпу његових тријумфа који му служе или би требало да доведу до његовог реизбора у други председнички мандат.

„У том смислу претпостављам да је извесно да ће се овај тренд наставити и да ће доћи до потписивања споразума између авганистанско-талибанских страна до председничких избора у новембру. Међутим, веома је тешко рећи да ли ће то доиста довести до једног трајног, стабилног и свеобухватног мира у Авганистану, имајући у виду да највећа опрезност код оних који се противе овом споразуму проистиче из чињенице да би америчка војска требало у потпуности да се повуче из те земље, а присуство снага САД било је снажан стабилизујући фактор садашње авганистанске владе. Када она буде остављена без те врсте подршке, велико је питање колико ће унутрашњи мир у тој земљи моћи да се одржи“, категоричан је Бисенић.

Неизвесни домети споразума

Талибани, напомиње наш саговорник, нису и једина побуњеничка снага у Авганистану, где постоје и друге групе које су подједнако важне и могу бити једнако непријатне. Такође, снажан утицај на судбину Авганистана и политички живот у тој земљи имаће и кретања у региону.

„Трамп је заинтересован за успех преговора са талибанима не само због свог непосредног изборног интереса, већ и због будућих потеза у вези са Кином. Наиме, управо ових дана потписан је, може се слободно рећи, антикинески војни споразум између Јапана и Индије, а миран, проамерички Авганистан у овоме је веома важан. Али, овим није све окончано јер тамо где је Индија може се рећи да је Пакистан, аутоматски, на другој страни, а Пакистан је далеко важнији за судбину овог споразума него било која друга земља у окружењу. Зато је врло неизвесно какви ће бити стварни домети овог споразума и колико ће се он примењивати“, наводи Бисенић.

Две године преговора с талибанима

Он подсећа да преговори са талибанима трају већ две године, а да је пре годину дана у Катару био готово склопљен унутар-авганистански споразум. Међутим, размимоилажења у америчкој администрацији спречила су његово потписивање.

Амерички председник је, наводи наш саговорник, имао идеју да од тог споразума направи мини спектакл, неку врсту репризе споразума склопљеног између Израела и Египта у Кемп Дејвиду 1978-1979 године.

„Доналд Трамп је желео да доведе талибане и авганистанског председника у Кемп Дејвид, драгуљ америчке председничке репрезентативности. Првог септембра прошле године обе стране, талибански лидери и председник Авганистана Ашраф Гани, ставили су парафе на своје примерке споразума и оставили их код катарских власти. Међутим, тада је дошло до великих размимоилажења и свађе јер се тадашњи саветник за националну безбедност Џон Болтон жестоко успротивио присуству талибана у Америци, а посебно потписивању једног таквог споразума за који је сматрао да неће опстати. Мајк Помпео је пак подржавао председника Трампа. Ово размимоилажење је заправо коштало Болтона његове позиције, али овај покушај, као и америчко-талибански споразум из фебруара ове године, који се тицао ослобађања авганистанских војника из талибанских затвора, били су близу да уроде неком финалном церемонијом“, истиче Бисенић.

Подсетимо, талибане је 2001. године збацила коалиција предвођена САД-ом због уточишта Осаме бин Ладена, идејног вође терористичких напада на Америку 11. септембра.

Унутар-авганистански преговори предвиђени су мировним споразумом који је Вашингтон потписао са талибанима 29. фебруара. На разговорима у Дохи учествују преговарачи које је именовала авганистанска влада и талибанска делегација, а две стране ће покушати да се договоре око услова трајног прекида ватре, разоружавања талибанских бораца и милиција лојалних заповедницима, као и о правима жена и мањина, а очекује се да ће се разговарати и о уставним променама и подели власти.