„Данска је, као и друге државе Балтичког мора, ратификовала Конвенцију о поморском праву и стога је дужна да одобри транзитне цевоводе на својим деловима континенталног прага. Задатак Данске енергетске агенције у вези са дозволама или одлукама издатим за цевоводе... је само да обезбеди усклађеност еколошких и безбедносних захтева“, одговорио је портпарол ДЕА на питање да ли регулатор може да опозове претходно издату дозволу за изградњу „Северног тока 2“.
„Одговорност Данске енергетске агенције за полагање цеви ограничена је на обезбеђивање да компаније испуњавају услове под којима је дозвола издата“, нагласио је он.
Раније је данска премијерка Мете Фредриксен позвала на почетак нове дискусије о изградњи гасовода „Северни ток 2“ после ситуације са Алексејем Наваљним. Данска енергетска агенција је у јулу 2019. године издала дозволу за изградњу гасовода. До данас је завршена изградња већег дела пројекта.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити педесет пет милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод би требало да буде изграђен поред „Северног тока“.
Пројекат реализује компанија „Норд стрим 2 АГ“, чији је једини власник „Гаспром“. Пројекат суфинансирају и европски партнери „Гаспрома“ — „Шел“, ОМВ, „Анжи“, „Унипер“ и „Винтершал“.
Против реализације гасовода је неколико држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од руског горива, и Сједињене Америчке Државе, које имају амбициозне намере за извоз свог гаса у Европу. Осим тога, Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је ово политички пројекат.
Прочитајте још:
