Мистериозно убијање коња у Француској: „Сви смо огорчени, узнемирени и бесни“

„Поставља се питање, зашто баш наши коњи? Зашто уопште убијају баш коње? Али углавном осећате бес, јер људи муче незаштићене животиње.“

Паулина Сразин је једна од оних чији је коњ убијен у јуну ове године недалеко од града Дјеп. Ово је један из низа напада на коње који су се догодили у Француској, у најмању руку од децембра 2018. године. Последњи случај се догодио у Курлану, у француском департману Жира, и био је четврто убиство те врсте на територији департмана од средине августа. Од фебруара ове године, слични брутални напади су се догодили у департманима Приморска Сена, Мозел, Вандеја,  Пиј де Дом, Ер и Лоар.

Шта је заједничко свим овим случајевима? Сваки пут када је пронађен убијени коњ, он је имао одсечено ухо, и то углавном десно.

Исти начин убиства

У допису од 30. јуна, који је био на располагању листу Le Parisien, Централна управа обавештајне службе појашњава да постоји „стварна жеља да се науди коњима, а ухо се узима као трофеј“. Поред тога, „постоје питања у вези са особама које извршавају ова убиства и њиховим истинским мотивима: сујеверје, фетишизам, сатански или секташки ритуал и тако даље“. Поред тога, СЦРТ наглашава да починиоци ових злочина знају како да поступају са коњима.

​

„Трагови који су остављени на ноздрвама коња, говоре о томе да је коришћен мали, метални инструмент за савијање нечега, који од особе захтева посебно знање и вештину приликом употребе и поступања са коњем“, наведено је у допису.

Након што је изгубила коња, Паулина Сразин је отворила групу на Фејсбуку под називом „Правда за наше коње“. Њен циљ је „да упозори власнике коња јер се, нажалост, ово може догодити било када и било где. И то се не тиче само великих штала са коњима, већ и обичних људи као што сам ја, који имају само једног коња“, објашњава она.

Лусил, која се придружила групи након што је њена пријатељица изгубила коња у Берни ан Сантеру, у департману Сома, каже да сви чланови групе „имају питања. Покушавамо да схватимо шта се могло догодити. Мислили смо да ћемо, ако укључимо све они који су некако повезни са коњима, моћи да пронађемо неки траг“. Штавише, „познато је да се такви случајеви дешавају већ дуги низ година, а жандармерија не реагује. У неким случајевима су одбили да спроведу истрагу. Односно, ми имамо доказе о старим нападима“, рекла је Лусиљ.

„Сви смо огорчени и забринути. Такође смо бесни јер се тренутно не спроводи правда, барем што се тиче случајева који су се већ догодили“, изјавила је она.

Паулина Сразин је сагласна са њом. Њој је јако жао што се органи за спровођење закона нерадо прихватају овог посла: „лично сам са њима разговарала три пута телефоном поводом мог коња. Разговор је био много гори од потпуне тишине!“. Лусил такође каже да „припадници жандармерије врло мало разговарају. Имам осећај да су за њих ово неважне ситнице“. Све у свему, Паулине Сразин сматра да је „сада жандармерија почела озбиљно да схвата све ово. Али још није сигурно да је ово њихов приоритет“.

Заштитити коње

Органи за спровођење закона имају мало трагова. Стога се окупља све више и више власника коња. Лусил истиче да неки чланови групе размишљају да постану део добровољних непрофитних организацију и дежурају. Чланови групе су такође предложили да се купе системе за видео надзор (нарочито за видео надзор дивљих животиња), да се затражи од локалних становника да буду опрезни и пријаве сумњиве случајеве канцеларији градоначелника.

Неколико удружења за заштиту животиња, као и Федерација за јахање коња Француске већ су изјавили да ће поднети тужбе заједно са власницима настрадалих коња. „Имамо чврсту одлуку да се боримо против било ког облика злостављања коња“, рекао је председавајући ове федерације. „Заједно са Француском лигом за заштиту коња, желимо да укључимо све људе који су повезани са коњима. Позивам све да будемо опрезни, како би се што пре окончала ова зверства“, рекао је он.

Министар пољопривреде Жилијен Денорманди објавио је на Твитеру препоруке жандармерији и подсетио „да су случајеви одвратног злостављања коња под истрагом“.