Овако некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић гледа на номинацију за Нобелову награду за мир за владе САД, Србије и Косова, иницирану од стране посланика демохришћана у парламенту Шведске Магнуса Јакобсона.
Нобел – подводна мина за Србију
Како каже, Косово нама није пандан, већ одбегла покрајина која се самопрогласила и која жели да нас, уз помоћ својих западних спонзора, наведе на тај фатални корак да их прихватимо и признамо.
Јовановић верује да су изгледи за успех ове номинације – минимални, посебно јер је реч о Доналду Трампу.
„Очигледно је да је ова номинација инспирисана из табора који га подржава. Ових неколико скромних политичких успеха, попут повлачења снага из Авганистана, споразума у Вашингтону и ојачавања положаја Израела, јесу ствари које су забележене као видљивије у мноштву „сивих“ вести са свих страна. Али, питање је да ли ће то бити довољно да он добије ову награду. Као друго, Косово као такво да се нађе заједно са Трампом и Вучићем је несхватљиво и неприхватљиво. Пре свега јер Косово није међународно призната држава и као такво не може да буде у једнакој равни са другим двема странама, евентуалним добитницима те награде. Такође, ако би то прошло, Косово би тиме, на неки начин, добило једно бар половично признање са наше стране, јер прихватамо да се заједно са њима нађемо приликом деобе те награде“, сматра Јовановић.
У сваком случају, додаје, то нема изгледа да прође.
„Да је иницијатива да награду добију Трамп и Вучић, то би онда била друга ствар, за нас много прихватљивија. Мада, и тада је питање да ли би то све могло да прође“, напомиње искусни дипломата.
Деоба награде са Косовом отежава нашу политику
Он верује да бројне номинације за Нобела тек предстоје, а да је ово само једна од њих, јер има безброј инцијатива из разних земаља и сва је прилика да ће бити речи о приличном броју потенцијалних добитника ове награде.
„Зато не треба да се са тиме превише загревамо јер шансе стварно нису велике. Са друге стране, деоба било какве награде са Косовом са наше стране могла би само да јача положај Косова у очима међународне јавности. Такође, уз претпоставку да та иницијатива ипак прође, за нас би то значило отежавање наше политике да Косово не признамо као државу, сходно и нашем Уставу и Резолуцији 1244, а сходно и агресији која је извршена на нас због чега је та покрајина насилно издвојена и практично запоседнута од стране НАТО земаља“, оцењује Јовановић.
Номинација за Нобела осетљиво питање
Према речима каријерног дипломате Зорана Миливојевића, номинација за Нобелову награду за мир није мала ствар и легитимна је јер је дошла од стране посланика шведског парламента. Ипак, он верује да је она, пре свега, усмерена на председника САД Доналда Трампа и да представља подршку његовој претходној номинацији за ову награду, а уочи америчких избора.
„Када је реч о номинацији влада Србије и Косова, она је са једне стране интересантна и показује да та тема има одређену тежину и да се на одређени начин котира у тим неким глобалним размерама. За косовску тему се везују неки глобални односи и велике силе и ова номинација показује да је то тема која има значај за европску стабилност и безбедност. Међутим, то је и врло осетљиво питање из простог разлога што би то подразумевало равноправан третман две стране, односно Србије и Косова, и на неки начин би ишло у корист неке врсте међусобног признања. У том смислу ми се чини да би био проблем ако би та номинација прошла“, примећује Миливојевић.
Ако би се то, међутим, заиста десило, додаје дипломата, то би представљало својеврсно пресликавање Кемп Дејвида, у ситуацији када је Израел призната држава, а Палестина није.
„У том смислу пресликавање би било у реду. Србија би, дакле, томе апсолутно морала да приступи у складу са својом званичном политиком – да се Косово не признаје и да се оно може третирати само као протекторат Уједињених нација и ништа више. Дакле, као нешто што је ентитет, а не држава која има државно-правни субјективитет у пуном капацитету. Морало би, у том смислу, да се прецизира ко је номинован – Сједињене Америчке Државе, влада државе Србије и влада привремених институција Косова под протекторатом УН, у складу са Резолуцијом 1244“, категоричан је Миливојевић.
Ипак, подвлачи наш саговорник, у првом плану ове номинације свакако је амерички председник Трамп, са идејом да се он, уз претходну номинацију где је суштина у Блиском истоку, прикаже као миротворац и неко ко се бави глобалним темама.
„Заокрет са Емиратима и Бахреином, то признање Израела које можда може да иде још даље, са Саудијском Арабијом и можда Оманом, то је толико крупна ствар да просто не може да се игнорише. Али, Трамп има озбиљну опозицију управо у оним структурама које имају одлучујући утицај на Нобелову награду, а то су Европљани, и што се њих тиче он сигурно не би могао да прође“, напомиње Миливојевић.
Подсетимо, Доналд Тамп добио је другу номинацију за Нобелову награду за мир, а владе Косова и Србије прву, због споразума о економској нормализацији. Посланик демохришћана у парламенту Шведске Магнус Јакобсон навео је да је номиновао владе САД, Србије и Косова због „заједничког рада на постизању мира и економског развоја, кроз споразум о сарадњи потписан у Белој кући“, уз оцену да су „трговина и комуникације важни елементи за мир“.
