Мотори које покрећу горивне ћелије водоника идеални су јер не загађују животну средину. Користе као гориво водоник и кисеоник из ваздуха, а једини нуспроизвод је вода, тако да загађења нема.
Међутим, оно што је један од највећих проблема код горивних ћелија водоника јесте њихова висока цена.
Управо тиме, односно начином на који може да се спречи деградација горивних ћелија и продужи њихов живот како би могле да се примењују у комерцијалним возилима, бавили су се наши научници. Они су то радили заједно са колегама са америчких универзитета Џон Хопкинс, Висконсин-Медисон, Дрексел, јапанског Дошиша универзитета, те Оук риџ националне лабораторије у САД.
Тренутно тек мали број модела аутомобила користи горивне ћелије водоника, а предмет проучавања наших стручњака биле су такозване горивне ћелије са полимерном мембраном као електролитом (ПЕМФЦ).
Како је објављено у чланку у часопису „Нејчр материјалс“, истраживањем су открили технологију која би могла да буде корак ближе ка примени оваквог погона у аутомобилима.
Тренутно се за процес реакције у горивним ћелијама, у којима се користе водоник и кисеоник како би се добила струја за погон електричног мотора, користе наночестице засноване на платини.
Платина је веома скупа, а такве горивне ћелије брзо пропадају и имају кратак век трајања.
Наши научници, заједно са страним колегама, испитивали су како да успоре процес деградације тих наночестица на атомском и молекуларном нивоу.
Открили су да хемијском употребом злата може да се успори пропадање ПЕМФЦ. Захваљујући њиховој технологији, век оваквих горивних ћелија могао би да буде чак 30 пута дужи.
Један од руководећих научника у овом истраживању, које је спроведено у Аргон лабораторији у држави Илиној, био је и Војислав Стаменковић.
Стаменковић, пореклом из Србије и докторанд Београдског универзитета, један је од главних истраживача у тој америчкој лабораторији.
Прочитајте још:
