„Мислим да ће се више пажње посветити научним инструментима на сонди. Имамо такву сонду која мења висину. У суштини, микроскоп улази у састав инструмената на апарату. Тај правац ће бити наглашен“, изјавила је водећа научна сарадница у Институту за свемирска истраживања Руске академије наука и кодиректорка руско-америчке научне групе за пројекат „Венера-Д“ Људмила Засова.
Како је саопштено, научници ће размишљати о повећању количине опреме, како би се повећале шансе за утврђивање чињенице о животу на планети.
„Уколико неко буде имао супер идеје, зашто да не?“, рекла је Засова.
У саопштењу се истиче да биомаркер пронађен на Венери ─ гас фосфин, на Земљи производе углавном анаеробни организми (којима није потребан кисеоник).
Према речима научника, услови на површини Венере сувише су сурови за живе организме, али су на висини од 53 до 62 километра изнад планете, на врху облачног слоја, услови прихватљиви.
Научнике је привукла ка истраживању чињеница да облаци на Венери имају високу киселост, због чега би фосфин морао брзо да нестаје. Његово присуство значи да нешто узрокује да он и даље буде присутан у атмосфери.
У саопштењу се наглашава да откривање фосфина, међутим, није доказ присуства микробног живота, већ само указује на неке непознате геолошке или хемијске процесе.
Најскорија руско-америчка мисија на Венеру под називом „Венера-Д“ планирана је за 2027-2029. годину.
Подсетимо, научници Универзитета у Кардифу у Великој Британији и Технолошког универзитета у Масачусетсу у САД, открили су фосфин у атмосфери Венере који би могао бити биолошког порекла.
Прочитајте још:
