„Бактерије и вируси се на велика растојања преносе аеросолним путем. Међутим, микроскопом је немогуће фокусирати се на капљицу аеросола, како би се истражило како се понашају микроорганизми“, рекао је научни сарадник лабораторије за микрофлуидне технологије Института еколошке и пољопривредне биологије, професор на Универзитету Винскоси у Америци, Михаил Носоновски.
Научници су формирали кластере капљица ласерским загревањем површине воде. Њихову пажњу је привукла група од тридесетак капљица. Испоставило се, да облик малих гроздова не мора да буде само шестоугаон, као код пчелињих саћа.
„Видели смо нетипичне и „забрањене“ облике: квадратне, петоугаоне и седмоугаоне. Притом, довољно је да се дода само једна капљица и структура целог грозда се у потпуности мења. Са тако малим гроздовима је лакше радити – што је мање капљица, лакше их је пратити“, појаснио је Носоновски.
Капљичне кластере воде је открио доктор техничких наука, руководилац лабораторије микрофлуидне технологије Института „Икс-БИО“ Тјумењског универзитета Александар Федорец 2004. године. Сада се такви гроздови истражују у Русији, Јапану, САД и Израелу.
Приоритетан задатак научника је да направе јединствену технологију за истраживање микроорганизама на нивоу појединачне аеросолне микрокапљице праћене у времену. Ово истраживање је подржао Руски научни фонд.
