У покушају да корача стопама некадашњег председника САД Џимија Картера, који је посредовао у склапању египатско-израелског мировног споразума 1978/1979. године, Трамп је пред председничке изборе засукао рукаве и за сто посео најпре представнике Израела и Уједињених Арапских Емирата, затим представнике Београда и Приштине, а потом и Бахреин и Израел.
Прво „историјски споразуми“ Арапа и Израела
Историјски споразум под покровитељством Картера учинио је Египат првом арапском државом која је потписала споразум о миру и признала Израел. Јордан је то исто учинио израелско-јорданским споразумом из 1994. године. Актуелни амерички председник 26 година касније, притиснут унутарполитичким проблемима изазваним коронавирусом и нередима након полицијских убистава Афроамериканаца у САД, кампању води ван граница своје земље.
Средином августа светом је одјекнула вест да су Израел и УАЕ постигли историјски мировни споразум који ће довести до потпуне нормализације односа између две блискоисточне државе.
Споразум подразумева тражење мирног решавања израелско-палестинског сукоба и обустава одлуке Израела о успостављању суверенитета над територијама на западној обали реке Јордан и омогућава муслиманима већи приступ џамији Ал-Акса у Старом граду Јерусалиму, као и да лете из Абу Дабија у Тел Авив.
Палестина је на споразум реаговала повлачењем свог амбасадора из Абу Дабија, а према појединим оценама у овом споразуму нема ничег историјског, јер нема говора о томе да би Израелци допустили палестинским властима из Рамале да се прошире до реке Јордан, али, може се претпоставити, то отвара могућност Трампу да побере гласове америчких Јевреја.
Скоро месец дана касније Трамп је са усхићењем на Твитеру саопштио да су се Бахреин и Израел договорили да успоставе дипломатске односе.
„Још један историјски успех! Наша два пријатеља, Израел и Краљевина Бахреин, договорили су се о потписивању мировног споразума – друга арапска држава која је закључила мир са Израелом за 30 дана!“, написао је амерички председник.
Палестинска управа и исламска екстремистичка организација Хамас осудили су споразум о нормализацији односа Израела и Бахреина. Хамас који контролише појас Газе оценио је да се тиме наноси озбиљна штета палестинском циљу.
Са Блиског истока на Балкан
Између ова два споразума, фокус са Блиског истока померен на подручје Балкана. За Трамповим столом почетком септембра сели су председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Авдулах Хоти. У још једном, како је оцењено у Белој кући, историјском споразуму Београда и Приштине две стране сложиле су се да унапреде економску нормализацију, али и да штите и унапређују верске слободе, раде на проналажењу и идентификацији посмртних остатака несталих особа, Хезболах у потпуности сврстају под терористичку организацију…
И у овом споразуму место се нашло и за Израел. Како је наведено, Србија (Београд) је сагласна да отвори трговинско представништво и представништво државног министарства у Јерусалиму 20. септембра 2020. и да своју Амбасаду пресели у Јерусалим до 1. јула 2021. У документу који је потписала Приштина у тачки 16 стоји: Косово (Приштина) и Израел слажу се да се међусобно признају.
Та тачка посебно је уздрмала међународну заједницу и док су Израел и САД хвалиле овај потез, из Европске уније, која је против премештања израелске престонице у јерусалим, стигла је супротна порука. Очекивано негативна била је и реакција Палестине.
На помолу још један споразум
Након три потписана споразума, чини се, да ће пред изборе у САД бити потписан макар још један. Пре неколико дана почели су преговори између авганистанских власти и талибана у Дохи, са циљем обезбеђивања трајног мира у Авганистану и повлачења америчких и НАТО трупа после скоро 19 година.
Државни секретар САД Мајк Помпео назвао је ове преговоре, такође, историјским.
Трампови покушаји да постигне успех споразума из Кемп Дејвида засад му доносе само успех у предизборној кампањи, а да ли ће и какву корист имати остали потписници споразума показаће време.
Прочитајте још:
