„Суочене са оркама, велике беле ајкуле одмах ће побећи из подручја у којима лове и неће се у њих враћати и до годину дана, чак иако су орке само у пролазу“, истакао је морски еколог Салвадор Јоргенсен из Акваријума Монтереј Беј, преноси РТС.
Тим научника је прикупио податке из два извора – кретање 165 великих белих ајкула означених џи-пи-ес одашиљачима између 2006. и 2013. године, као и 27 година научног праћења популација орки, ајкула и фока које је прикупио центар „Point Blue Conservation Science“ код Сан Франциска.
Сусрети великих белих ајкула и орки су се сваки пут завршавали тако што би ајкуле веома брзо, у року од неколико минута, побегле из подручја и држале се подаље до следеће сезоне.
Чак иако би се орке само кратко задржале у тим водама, резултат је био исти.
Из свега тога највише су профитирале популације фока, којима су главни предатори велике беле ајкуле.
„Просечно документујемо око 40 успешних напада на фоке током сезоне код острва Фаралон. Чим приметимо присуство орки, више нема великих белих ајкула и нема више напада на фоке“, каже Скот Андерсон са центра „Point Blue Conservation Science“.
Миграционе орке се такође хране фокама, али они релативно ретко пролазе, док се домаће популације орки хране рибом.
Такође, овде се не ради о мањим ајкулама. Неке од њих су и 5,5 метара дугачке и најчешће навикнуте да су на врху ланца исхране. Али чак ни толике ајкуле нису никаква претња по орке, који могу да лове и китове много веће од себе.
