Овако новинар и бивши амбасадор Србије у Египту Драган Бисенић коментарише споразум о успостављању дипломатских односа који су у уторак у Белој кући потписали Израел, Уједињени Арапски Емирати и Бахреин, у присуству америчког председника Доналда Трампа.
Кршење табуа у арапском свету
Објашњавајући зашто је овај споразум прекретница када је реч о ситуацији на Блиском истоку, саговорник Спутњика наводи да је арапска јавност веома осетљива и неприпремљена за ту врсту односа, па су се сви досадашњи сусрети и сарадња тог типа држали далеко од очију јавности. Зато је, каже, ово што се догодило са Емиратима и Бахреином веома значајно.
„Са друге стране, постоји још нешто што се ваља иза брда, а што је потенцијално далеко значајније. Наиме, тамо где се налазе Уједињени Арапски Емирати налази се и Саудијска Арабија која у овом тренутку, испод, али и изнад стола, одржава бројне и интензивне разговоре са израелским званичницима. По први пут се о томе извештавало и у саудијској јавности. То је раније било незамисливо, а поготово је било незамисливо оно што се догодило прошлог петка на молитви у главној џамији у Меки, где се са позитивним тоновима говорило о односима Арапа и Јевреја. То је ствар која је свих ових деценија била јеретичка“, указује Бисенић.
У том смислу, додаје он, односи у Персијском заливу, посебно код заливских држава према Израелу, еволуирају на један веома драматичан начин.
„Може се претпоставити да ће Саудијску Арабију, уколико и сама за годину или две дана учини исто оно што су учинили Емирати и Бахреин, следити читав исламски свет. То ће онда заиста бити једна велика, револуционарна промена“, категоричан је Бисенић.
Симболика „Аврамових споразума“
Тумачећи симболику која стоји иза назива самог споразума, Бисенић каже да он врло јасно асоцира на повезаност и јединство које постоји између аврамских религија у свету – хришћанства, јудаизма и ислама.
„Рецимо, Аврамово име у исламу је Ибрахим и он практично има иста обележја као и у осталим двема религијама и постоји увек недоумица ког је он порекла. То није разјашњено до краја, јер га све три религије својатају. Такође, у првом пасусу заједничке декларације потписане у Белој кући полази се управо од ове верске, а не од политичке димензије. Каже се, наиме, да је циљ споразума „одржавање и јачање мира на Блиском истоку заснованог на обостраном разумевању и коегзистенцији, поштовању људског достојанства и слобода, укључујући и религијске слободе“. И на крају, закључује се да потписани лидери охрабрују напоре у наставку међу-религијског дијалога, у циљу унапређења културе мира међу аврамским религијама и у целокупном човечанству“, примећује Бисенић и додаје да се политичка димензија споразума помиње тек у другом пасусу, што указује на то да је питање које се овде регулише шире од пуке политичке нормализације односа.
То, како каже, има различита значења за различите субјекте и за оне који учествују у свему овоме.
„Међутим, очигледно је да из свега овога произилази схватање да ти споразуми о нормализацији у исламским земљама неће бити могући без подршке имама, улеме, целокупне исламске верске заједнице. Зато се може рећи да ови споразуми можда могу да доведу до неког много ширег међу-религијског разумевања. Али, оно што је јасно када је реч о намери председника Трампа, то је да својим кључним, јеврејским и евангелистичким бирачима, још једном поручи да доследно остварује своја обећања, за разлику од свог конкурента Бајдена, и да заслужује њихов глас“, напомиње Бисенић.
Утицај споразума на Трампову кампању
Према његовим речима, претпоставља се да би демократски кандидат Џозеф Бајден у збиру могао да добије више гласова од Трампа, између три и пет милиона гласова више, али да то опет не мора да гарантује да би био изабран за новог председника САД, јер су пресудни електорски гласови веома малог броја држава које могу да промене своје расположење.
Он наводи да се тренутно у оба изборна штаба оцењује да би Флорида, која даје 29 електора, могла да буде та кључна држава која ће одредити наредног председника САД.
„Бајден је, на пример, за потпредседницу изабрао Камалу Харис, чији је супруг Јеврејин и веома је утицајан у јеврејској заједници на Флориди. То дакле јесте мали број гласова у укупном бирачком телу САД, али они са собом вуку и многе друге гласове, имајући у виду начин гласања у Америци. Управо зато се Трамп труди да својим поступцима потврди те гласове, односно наклоност бирача који се идентификују са његовим ставовима. Оно што је можда још важније је да ће ови споразуми обезбедити Трампу материјал за председничке дебате које ће уследити. Наиме, онај ко буде доминатнији у тим дебатама може бити сигуран да ће симпатије бирача бити окренуте на његову страну, па актуелни председник САД настоји да што уверљивије прикаже заснованост своје политике и својих политичких обећања“, сматра Бисенић.
Где је у свему Палестина
Када је реч о Палестиницима, напомиње бивши амбасадор, они се сада налазе у промењеној ситуацији.
„Палестинско питање већ извесно време није централни проблем и често је представљало питање помоћу кога се скретала пажња са унутрашњих или других проблема. Последња иницијатива која је била прихватљива за Палестину од стране арапских држава била је Арапска мировна иницијатива коју је покренула Саудијска Арабија 2002. године. Међутим, она се заснива на премисама које су важиле те године, када ни једна држава Залива није имала билатералне односе са Израелом. Идеја да ће арапске државе нормализовати односе са Израелом након што он реши односе са Палестинцима сматрала се раније „шаргарепом“, али сада се на њу гледа као на „штап“, односно као на претњу палестинском ставу и држању. Зато су Палестинци сада под притиском и очекује се да коригују своје држање“, оцењује наш саговорник.
Зато ни Палестинци неће журити са реакцијама и вероватно ће сачекати резултате америчких председничких избора како би заузели неку своју позицију, јер и поред свега, или упркос свему, нема решења блискоисточног проблема без решења палестинског питања, закључује Драган Бисенић за Спутњик.
Документ под називом „Аврамови споразуми“ потписали су израелски премијер Бењамин Нетанијаху, министар спољних послова УАЕ Абдулах бин Зајед и шеф дипломатије Бахреина Абдулатиф бин Рашид Алзајани, чиме је договорено успостављање дипломатских представништава, размена амбасадора и отпочињање партнерске сарадње. Овим споразумом израелски премијер пристао је и да стопира планове о анексији делова Западне обале.
