Тешко да се и једна телевизија из региона може похвалити интервјуом са неким политичарем који заврши у „трендинг“ листи – најгледанијем садржају на Јутјубу. Управо у томе је успео Ђорђије Андрић, који је приступио представљању шефова политичких странака у Црној Гори на неформалан, али близак и једноставан начин великом броју људи. Интервјуи са политичарима често су врло формални у канцеларијском окружењу или студијима који су практично доведени до савршенства.
Супротно од свега на шта смо навикли
Супротност крутим и формалним законима презентације, некада може бити пожељна, нарочито када је у питању нетрадиционални медијски садржај који се емитује на Јутјубу. Разлог успеха алтернативних медија и самосталних креатора интернет канала су пре свега спонтаност и већа блискост са садржајем коју гледалац осети.
Политичари су људи које не виђамо често у редовним људским ситуацијама, а канал на Јутјубу под називом „Жорж госпођо“ је баш у таквом светлу покушао да их представи. Бесплатан маркетинг, представљање које неће моћи да имају ни на једној комерцијалној телевизији, искористили су опозициони политичари.
Друштвене мреже могу имати значајну улогу у креирању нових политичких проилика. Попут Трећег Њутновог закона, на примеру избора у Црној Гори, акцији забране и покушаја цензуре на традиционалним медијима, реакција се „рикошетирала“ у масовно дељење забрањеног садржаја на друштвене мреже.
Где закажу традиционални медији, наставе алтернативни
Литије и протести у Црној Гори поводом доношења закона који у свом наслову има реч „слобода“, а иза кога се крије ускраћивање и отимање грађанских права, не би биле у толикој мери испраћене и дуготрајне да нема друштвених мрежа које су омогућиле да се брзо деле информације. Видео-снимци и фотографије људи који сe на температури испод нуле и по снегу борe за своја грађанска права охрабриле су многе и вирално су се шириле интернетом.
Затвореност и недовољна креативност традиционалних медија у привлачењу гледаности, нарочито међу млађом популацијом, све је видљивија. Можда би било претерано рећи, али најближе Нушићевим и Домановићевим делима критике власти на духовит начин, који је разумљив ширим масама, у модерно доба су саркастичне мим странице. Садржаји са иронично-сатиричним карактером и канали на Јутјубу све су присутнији на домаћем медијском тржишту и имају велики утицај, пре свега у животима младих, не само у забавном смислу, већ и у креирању политичких ставова.
„Шта си ти, ђедо?“
Чуле су се опсервације многих аналитичара који су писали на тему постизборне ситуације у Црној Гори, али чини се да један коментар осетно фали – Момира Булатовића. Оно чега није фалило у данима непосредно пре избора у Црној Гори на друштвеним мрежама био је управо део из интервјуа који је бивши прeмијер СРЈ дао за Спутњик крајем 2018. године. У њему је покојни Булатовић испричао, сада већ чувену анегдоту свог деде:
„Када су га питали: ’Шта си ти, ђедо?‘, он је рекао: ’Црногорац‘. ’Значи, нијеси Србин?‘, питали су га, а он је одговорио: ’А не, но сам Турчин‘“.
Највећу улогу у промени владајућег режима у Црној Гори имале су литије и борба против антиуставног закона, али не треба потценити ни улогу моћи технологије у преношењу информација. Брдовити Балкан је поднебље на коме нису непозната многа чуда, али сада може бити записано и то да је неколицина мим-сатиричних страница и канала на Јутјубу, имала утицај на промену власти после три деценије.
О креирања канала на Јутјубу на хумористичан начин и како интервјуисати политичара на начин да се приближе широкој публици у емисији „Технограм“ говори Ђорђије Андрић, глумац, сценариста и идејни творац канала „Жорж Госпођо“.
