Влада Србије је од почетка епидемиолошке кризе помогла малим и средњим предузећима кроз два пакета економске помоћи. Последња од пет транши минималаца исплаћена је запосленима 8. септембра, а помоћ од 120 одсто од минималне зараде за предузећа основана од 15. марта ове године биће исплаћена 21. текућег месеца.
Иако се другом пакету мера назире крај, исто не може да се каже и за кризу проузроковану вирусом корона, која у наредном периоду може да зада још главобоља предузетницима, поготово онима који се баве туризмом или путничким саобраћајем.
Нови пакет економске помоћи
Помоћник директора за аналитику Привредне коморе Србије Бојан Станић предочио је да са Владом преговарају редовно, али и да за сада није договорен нови пакет економске помоћи нити нека друга врста подршке малим и средњим предузећима.
Станић сматра да држава и даље има средства која може да употреби за помоћ фирмама у наредних шест месеци, по чијем истеку се очекује да се привреда значајно опорави.
Ако држава буде издвајала средства, он напомиње да ће морати да их распореди у зависности од тока епидемиолошке кризе, како не би остала без „економске муниције“, и додаје да ће неки привредници морати да прихвате да због тога њихова очекивања највероватније неће бити испуњена у потпуности.
„Уколико се ситуација са вирусом корона смири и дође до бржег опоравка привреде, брже ће се премостити криза, па помоћ државе неће бити потребна у већем обиму. С друге стране, ако криза потраје, сигурни смо да држава на располагању има још средстава којима привреда може да се подржи на сличан начин као и у претходном периоду“, истакао је Станић.
Он наглашава да Комора у преговорима са Владом инсистира на томе да се посебно помогне секторима који су најугроженији – туризму и путничком саобраћају – и верује да ће тако и бити ако нови пакет помоћи буде обезбеђен.
Станић је указао и на то да Комора током епидемије није прекинула пројекат којим помаже старт-ап компанијама, а према коме им држава гарантује кредите, али напомиње да су средства за то ограничена.
Спасавање селективним субвенцијама
Економиста Горан Радосављевић слаже се да би држава требало да помогне тако што ће да одреди коме су средства најпотребнија и тамо их усмери, а као добар пример тога наводи субвенције хотелијерима.
Он је напоменуо да не постоји „чаробно“ решење за наредни период и да је држава до сада поступала по анализама и претпоставкама које су се добро показале у Немачкој, где је забележен привредни раст, али сматра да за Србију та пракса није добра на дуже стазе.
„Ефекат тога је краткорочно био добар, јер пад у другом кварталу није био велики. Неки сектори, попут малопродаје, поново су почели да расту. Осим за један или два месеца, није било значајног пада у секторима који су били погођени кризом“, истиче Радосављевић.
Уместо страних – домаћи производи
Уредник портала „Kаматица“ Душан Узелац напомиње да је неопходно да се пословни амбијент у Србији унапреди, јер би то стимулисало привредне активности.
„Из угла државе то би било разумевање свих њених служби. Да знају да пореска инспекција није старија од привреде и да ту треба да постоји однос сарадње и партнерства, а не неког грубљег односа који је у претходном периоду био доминантан. Сада је све блажи“, примећује Узелац.
Он сматра да би за опстанак малих и средњих предузећа било значајно да домаћи производи замене оне стране које је сада тешко увести и указује на то да Привредна комора Србије промовише наше произвођаче и подстиче задржавање новца „у кући“.
Од почетка епидемиолошке кризе, влада Србије је издвојила укупно 130 милијарди динара из буџета како би запосленима у малим и средњим предузећима исплатила пет транши минималаца. Плаћање пореза и доприноса било је одложено у више наврата, а Народна банка Србије је одобравала мораторијуме на плаћање кредита.
Укупна вредност пакета економских мера за грађане и привреду износи око 5,8 милијарди евра, односно 12,5 одсто бруто домаћег производа (БДП).
