У оквиру манифестације „Дани европске баштине“ додељене су награде „Доситејево златно перо“ за најбоље објављене радове аутора до 35 година у домену књижевних врста које је Доситеј увео у српску књижевност – есеј, басна, путопис и кратка прича.
Жири у саставу Душан Иванић (председник), Радомир Путник, Ђорђе Ј. Јанић, Војислав Јелић и Јана Алексић прву награду доделио је Тијани Копривица за оглед „’Од тебе до земље, од тебе до звезда, исто је’ – један поглед на поезију Јована Христића“. Друга награда припала је Петри Нешић за путопис „Кафка натенане“, док је трећа награда додељена Шимону Цуботи за причу „Рејкјавик“.
О значају ове награде, Тијана Копривица, млада теоретичарка књижевности каже да је ово потврда да бавити се књижевношћу има смисла, а Доситејево име служи као узор и инспирација у трагању за новим знањима у времену када је наука о књижевности у кризи.
„Оно што се дешава у науци у књижевности код нас постаје смешно. То су све време исти људи који се смењују на позицијама и рециклирају своје студентске радове. Мали је број људи који се са интелектуалним поштењем односе према науци у књижевности, свом раду и личном интегритету“, говори за Спутњик добитница награде Тијана Копривица.
Мисија књижевности
„Моја мисија је да будем задовољна собом и својим радом. Чињеница је да се не можемо уздати у више циљеве и идеале јер се увек нађе начин да вам их неко обезвредни. Бављење књижевношћу за мене подразумева непрестани рад без обзира на изазове новог времена.“
Награђена студија, оглед о Јовану Христићу указује на Христићеву поетику и одговара на питање зашто дело Јована Христића не губи на актуелности.
„Када у есејима, поезији и драмама саопштава највеће мудрости, Христић не оптерећује. Њега може да чита и онај ко се стручно бави књижевношћу и онај ко воли да чита књиге на плажи“, објашњава награђена ауторка. „Његова универзалност применљива је на свакодневне животне ситуације, а начин на који он сагледава филозофске проблеме, положај човека и свест о томе, откључава многе стазе којима може да се пође у размишљању о књижевности.“
Да је Јован Христић ту, не би био срећан
„Христић има лепе стихове у којима се позива на Кавафија и његову песму ’Ишчекајући варваре’ у којима каже да су варвари – варвари, они нису никакво решење. Мислим да ови стихови пружају верну слику света у којем данас живимо и стварамо“, закључује Тијана Копривица.
