„Разочарани смо што Европски парламент, који се позиционира као озбиљна, објективна и демократска структура, није могао да пронађе политичку вољу да погледа даље од свог носа, превазиђе једностраност и не постане талац устаљених клишеа“, наводи се у коментару Министарства.
Министарство је нагласило да се Минск у вези са усвајањем ове резолуције „уверио у неразумевање (у Европском парламенту) процеса који се одвијају у Белорусији и апсолутну одвојеност од стварности, због чега и грађани саме Европске уније често критикују ово тело“.
Резолуција Европског парламента о Белорусији очигледно има агресивни карактер и не садржи ниједну конструктивну или одмерену тезу, додаје се у саопштењу Министарства.
„Чак и да желите, у њој нема на шта да се ослони. Анализа је једноставно замењена гомилом емоционалних реченица, при томе прилично неусаглашених“, наводи Министарство спољних послова.
Министарство је такође приметило да европским парламентарцима не би сметало „минимално познавање међународног права и поштовање суверенитета других земаља“.
„Та својства много више доприносе стварном напретку у међудржавним односима од показане жеље да се некоме ултимативно наметне своје мишљење, влада светом или бар читавом Евроазијом“, наглашава Министарство.
Раније је након пленарне седнице Европског парламента објављен усаглашени текст резолуције у којој се, између осталог, говори да Европски парламент не признаје резултате председничких избора у Белорусији и да Александра Лукашенка не сматра легитимним председником. Такође се наводи да Европски парламент подржава увођење санкција Лукашенку.
Протести у Белорусији
Масовни протести опозиције почели су у Белорусији 9. августа, након председничких избора. Према подацима Централне изборне комисије, на изборима је победио актуелни председник Александар Лукашенко са 80,1 одсто освојених гласова. Опозиција није признала резултате избора и сматра да је победила Светлана Тихановска.
Првих дана протеста, снаге безбедности су за разбијање демонстраната користиле водене топове, сузавац, шок-бомбе и гумене метке. Касније је полиција прекинула да растерује демонстранте и примењује силу. Током протеста приведено је око седам хиљада демонстраната, а хоспитализовано неколико стотина људи, међу којима и припадници полиције. Погинуле су три особе.
После тога су бројне државе Европске уније најавиле увођење санкција белоруским званичницима одговорним за разбијање мирних протеста уз помоћ силе. Литванија, Летонија и Естонија забраниле су улазак 30 држављана Белорусије на њихову територију.
Прочитајте још:
