„Рачунамо да ћемо дати координисану објаву и видети да ли можемо то да учинимо почетком или средином следеће недеље“, рекао је Кент говорећи у Атлантском савету.
Он је навео да последњих недеља Сједињене Америчке Државе и њихови европски партнери разматрају питање синхронизације санкција, упоредивши то са начином доношења сличних одлука о Украјини.
Кент је рекао Вашингтон дели приступ бившег председничког кандидата Светлане Тихановске, која је тражила од САД да се не мешају у суверенитет Белорусије.
„Не намеравамо да нарушавамо суверенитет Белорусије. То је тражила Светлана Тихановска када смо се састали са њом у Виљнусу – да Сједињене Америчке Државе не смеју да се мешају у суверенитет Белорусије. Ми се слажемо. То је наша политика. То би требало да буде политика свих земаља, укључујући Русију“, нагласио је Кент.
Према његовим речима, Сједињене Америчке Државе се држе становишта да народ Белорусије мора сама да одабере своју „геополитичку оријентацију“.
Односи са Русијом
Кент је истакао и да ситуација око Белорусије неће утицати на америчко-руски дијалог.
„Морамо имати контакте са Русијом. То је јасно... Чак и ако се не слажемо око многих питања, увек постоје друга питања о којима би Сједињене Америчке Државе и Русија требало да разговарају. То укључује Северну Кореју, контролу наоружања, читав низ питања... И ми ћемо наставити тај дијалог“, прецизирао је Кент.
Сједињене Америчке Државе, за разлику од Русије, не признају резултате председничких избора у Белорусији и намеравају да уведу санкције због онога што се дешава у тој земљи. Минск је више пута изјављивао да су Сједињене Америчке Државе умешане у организовање протеста у земљи.
Ситуација у Белорусији
Масовни протести опозиције почели су у Белорусији 9. августа, након председничких избора. Према подацима Централне изборне комисије, на изборима је победио актуелни председник Александар Лукашенко са 80,1 одсто освојених гласова. Опозиција није признала резултате избора и сматра да је победила Светлана Тихановска.
Првих дана протеста, снаге безбедности су за разбијање демонстраната користиле водене топове, сузавац, шок-бомбе и гумене метке. Касније је полиција прекинула да растерује демонстранте и примењује силу. Током протеста приведено је око седам хиљада демонстраната, а хоспитализовано неколико стотина људи, међу којима и припадници полиције. Погинуле су три особе.
Прочитајте још:
