Савет „позива белоруске власти да ступе у дијалог са политичком опозицијом, укључујући Координациони савет и цивилно друштво, како би се гарантовало поштовање закона о људским правима, укључујући грађанска и политичка права“, наводи се у документу.
За резолуцију, коју је представила Немачка у име земаља ЕУ, изјасниле су се 23 земље УН чланице Савета за људска права, против су биле две, а 22 земље су биле уздржане.
45/L.1 "Situation of #HumanRights in #Belarus in the run-up to the 2020 presidential election & its aftermath", requesting @mbachelet to monitor, present an oral update in 2020, & submit a written report at #HRC46, was adopted by vote: 23 in favor, 22 abstentions & 2 against https://t.co/JzINmBaTvZ pic.twitter.com/1SDlbt0xds
— HRC SECRETARIAT (@UN_HRC) September 18, 2020
Ниједан од 17 амандмана на резолуцију које је поднела Русија и које су подржале бројне државе нису усвојени.
Ситуација у Белорусији
Масовни протести опозиције почели су у Белорусији 9. августа, након председничких избора. Према подацима Централне изборне комисије, на изборима је победио актуелни председник Александар Лукашенко са 80,1 одсто освојених гласова. Опозиција није признала резултате избора и сматра да је победила Светлана Тихановска.
Првих дана протеста, снаге безбедности су за разбијање демонстраната користиле водене топове, сузавац, шок-бомбе и гумене метке. Касније је полиција прекинула да растерује демонстранте и примењује силу. Током протеста приведено је око седам хиљада демонстраната, а хоспитализовано неколико стотина људи, међу којима и припадници полиције. Погинуле су три особе.
Прочитајте још:
