Наводи историчари из Приштине праве инсценацију догађаја који се никад нису збили, а циљ је да се збуне људи. Теорије попут оне да су Немањићи окупирали територију Косова и Метохије, а да су српски манастири на КиМ или преотети од Албанаца, или грађени на темељима католичких храмова лансирао је још Ибрахим Ругова, објашњава за Спутњик историчар Александар Раковић.
Причали о „албанским црквама“ а спаљивали их 2004.
Он подсећа да су такве тезе косовски Албанци износили и на међународним форумима па и кад су покушавали да уђу у Унеско, али су изгубили на гласању и од земаља које су признале Косово јер тешко је прихватити да Албанци тврде да је њихово нешто што су спаљивали у време погрома марта 2004.године.
Раковић, међутим, указује на опасну спрегу наводних приштинских и неких западних историчара попут Ноела Малколма, британског публицисте који је добио задатак да, како каже наш саговорник, направи сценарио историје региона адекватан за империјалну политику Америке и НАТО против Србије, односно Југославије.
„Позната је фотографија америчког посредника Ричарда Холбрука како чита Малколмову књигу на путу за Југославију“, подсећа Раковић.
Миле Бјелајац, директор Института за новију историју, објашњава да је између албанских квази историчара и неких западних направљен затворени круг: ови на локалу цитирали би та „велика имена“, којима је опет материјал са локала служио као поткрепа за њихове тезе.
СПЦ као светионик
На удару је посебно СПЦ јер, како каже гост Спутњика, био грађанин Србије или Србин верник или не, мора да ода признање институцији која је трајна и највиша вертикала коју имамо.
„Имали смо и немали државе, обнављали смо државе и губили просторе и државу, али та вертикала је као светионик и није случајно што је увек била на удару и конверзије, било оне из братске цркве, било да се ради о исламу“, констатује историчар.
Чак је, како додаје, и бивши амерички амбасадор Вилијам Монтгомери у својим мемоарима открио да је око 200 људи који су у време југословенске кризе радили за Стејт дипартмент анализе о овом простору „омануло у томе колики значај је Косова за српски етос и српски идентитет“.
„Оманули су и сад је америчка политика или да преиспита и да изгуби кредибилитет или да гура по старом. Када сам својевремено питао Мартина Слезингера из вашингтонског центра „Вудро Вилсон“ да ли постоји шанса да се та политика преиспита, размислио је мало и рекао: да, али не одмах“, присећа се Бјелајац.
Одговор српских историчара
Корени историјских злоупотреба везаних за простор Космета, упозорава Бјелајац, сежу још из времена социјалистичке Југославије, наводећи као пример покојног косовског академика Алија Хадрија, као родоначелника тог тренда приче да су Албанци са Космета одувек били потлачена већина.
Међутим, не само да тада није било реакције на ове ревизионистичке правце у историографији, него се, истиче Бјелајац, радило филигрански тако што се уништавала документација у архивама која се није уклапала у њихове теорије.
Ипак, како истичу саговорници Спутњика, ни наша историографија није седела скрштених руку, објављујући одговоре на неистините наводе разних историчара који су се појављивали на Западу, од покушаја да се фалсификује прошлост народа бивше Југославије до новијих да се Првом светском рату да потпуно друкчији карактер.
„Ти одговори су били мање-више успешни, што не значи да не треба бити будан и држати очи отворене. Потребна је снага и синергија између наших државних органа и нас као струке који се бавимо тим питањима јер је врло важно да и наше власти на основу чињеница доносе праве одлуке“, каже Раковић.
Један од успешних одговора је и књига „Српска културна и верска баштина на Косову“ која је изазвала бурне реакције у Приштини кад се појавила на столу комесара за проширење Оливера Вархељија као поклон председника Србије Александра Вучића.
„То је врло важна књига која је изашла и на српском, и на енглеском језику и дата свим делегацијама при Унеску. Па нек неко демантује неку чињеницу која је у њој наведена“, поручује Раковић.
Он такође истиче да је, рецимо, захваљујући унутрашњем дијалогу о КиМ држава чула, а затим и послушала многе савете струке.
„Чак су се неке теме из српског виђења решавања косметског питања вратиле на главни ток, а Србија више није држава којој се само испостављају неки налози и уцене, већ има простора да игра партију, макар и на столу за мини фудбал“, верује Раковић.
