Отворено писмо Марка Милачића упућено председнику Црне Горе преносимо у целини:
„Ви сте, Ђукановићу, предсједник без народа, усамљени гонич духа Светога који вас мучи и прогања, посебно сада, када сте остали сами, на броду без палубе, јер не гризу вас само стране амбасаде, не уједају само моћни и велики, сада видите, ничији предсједниче, највише боли када вас угризу ваши.
Ваши, које сте хушкали на нас, након што сте нас прозвали четницима, а прије тога закорачили да нагазите без душе Светог Василија Острошког, док сте сањали о освајању острошког камена, док сте вапили да Острог постане ваш када ви нисте његови, прије него што сте направили тај корак пакла, вас је нагазио Свети Василије Острошки.
И док још, као рањени курјак, лијечите ране изборног дана које никада неће зарасти, док још од пораза крварите и губите, умјесто да прећутите оно што је остало од вас, посебно оно што је остало од Црне Горе коју сте потпуно уништили, ви се јављате да још једном, док сте предсједник само вас самих, још увијек неосуђених и непохапшених, запријетите оном од ког сте изгубили, опет камењем пријетите Богу.
Док признајете пораз па прослављате демократију у земљи у којој сте демократијом махали као вашим најскупљим перјем, а под њим тридесет година убијали све што личи на слободу, све што право стоји и говори, док схватате и лажно прихватате промјену вас, сазивате плаћене скупове и наручујете плаћене текстове само да још једном осјетите да вас неко, макар и на силу, макар и поткупљиво, воли.
А не воле вас, Ђукановићу, ни они који су махали заставом Црне Горе да би нас у ваше име у побједи узнемирили, не бране они вас, Ђукановићу, они бране своје позамашне плате, своје одборе, своје државне аутомобиле и телефоне, и њима за љубав морате платити.
Као и свако ко се посвађа са небом, па има све, а нема ништа, ви не просите по мрачним и напуштеним угловима већ плаћате за љубав у најскупљим кабинетима, а када је тако добијете, зар не тражите исто, зар и ви нисте просјак.
Док у срцима славимо побједу, хришћански вас не узнемиравамо у болу и патњи, ви опет бијете ратове које сте управо ви, Ђукановићу, започели и завршили деведесетих, ви и даље гоните и прогоните, ви и даље потпаљујете. И у праву сте Ђукановићу: ово за вас јесу деведесете.
Деведесете вашег живота, које проживљавате тек сада, онако како су их проживљавали Муслимани које сте депортовали, онако како су их проживљавали Хрвати које сте у Дубровнику бомбардовали, све из деведесетих сада је у вама и вашима, јер ви сте ваша најгора судбина.
Док нас постројавате у четнике, док историју повампирујете само да бисте имали са ким опет да ратујете, зар нисте управо ви, Ђукановићу, највећи четник?
У жељи да идете по шумама и горама, па пушкама браните државу коју сте, тврдите, изгубили, док позивате несталне ваше, који ће вас, онако лакоми и потплаћени можда и послушати па побјећи у зору, зар не стварате управо оно од чега се годинама заклањате, чега се ви тако напирлитани највише плашите, четнички покрет?
У тим шумама вама није мјесто, вама је, Ђукановићу, мјесто у затвору.
Када већ нисте упјели да добијете изборе ни довођењем Муслимана из дијаспоре, ни плаћањем ни куповином права и гласова, све братско према мањинама сте заборавили, а онда сте џамијама стакла полупали и зидове исписивали.
Док сте мањине са већином свађали и у том јазу добијали власт, заборавили сте да иако волимо различитог бога, пут којим до њега стижемо увијек је исти.
И док сте сада, када вам више ни мањине нису довољне за власт, рушили и њихове светиње, ми смо и тада светиње бранили.
У шта претварате присталице ничега, присталице вашег непотизма и похлепе, да им се цијели свијет смије и чуди, док бране оно што им нико, осим вас, не отима, док их тјерате да машу заставама са обије руке све док их из рамена не ишчупају, не би ли доказали да више воле Црну Гору од нас који смо је од вас спасили, док ви, Ђукановићу, пјевате из бијеса, ми пјевамо због слободе.
Ми пјевамо због братског уједињена, због помирења и слома зла, ми пјевамо због Бога, и народа којије сам, без ичије помоћи и надмоћи, побиједио вас, зло.
Док сте нас хапсили, претресали и прогањали, док сте у униформама без ознака палицама ударали и старо и младо, само зато што вас не воле, Ђукановићу, мислили сте полицијом се побјеђује народ, а ми смо вас побиједили љубављу.
У таквом рату за љубав ви губите, и узалуд пријетите да ћете опет извлачити камење из темеља храмова и цркава, сво камење које сте претходних мјесеци бацали на Православље и наше Владике сада сте ви сакупили. Носите своје бреме, јер сваки камен бачен на Бога, пао је право на вас.
Сами ћете, Ђукановићу, вратити први камен капеле на Ловћену, ваша ће бити прва стопа пут храма на Цетињу јер сте управо ви донијели срамни Закон о слободи вјероисповјести, па њим разбуктали вјеру и братсво у Црној Гори, и срушили самог себе. Хвала Вам на томе!
И када из њеног правног поретка нестане тај закон, остају други.
Они који вас сада још више боле, они по којима ће одговарати сви ваши, па и ви Ђукановићу, за сва непочинства над народом и природом Црне Горе, а одговараћете макар бјежали у шуме, и тамо ћемо вас наћи јер је и шума, за оне који је нису упознали, највећи затвор”.
Прочитајте још:
