Потешкоће су настале одмах после свргавања Муамера Гадафија. Либијци више нису имали годишња дотирања државе, која су за време владавине Џамахирије била неколико хиљада долара. Иако је исплата била на рачун нафтних прихода, већини је одговарао такав начин развоја економије. Људи су могли да купе стан, аутомобил, па чак да приуште деци школовање у иностранству.
Грађански сукоби и нагли пад производње нафте за собом су повукли озбиљне проблеме. Ако су у време Гадафија добијали 1,6 милиона барела нафте дневно, сада је та цифра три пута мања. Либијци су рачунали на то да ће се државне дотације наставити, а зараде вратити на ниво пре рата. Међутим, криза се у држави наставила.
Либијска национална армија истока државе на челу са фелдмаршалом Халифом Хафтаром је током шест година конфликата са западном Владом националног јединства Либије Фајеза Сараџа покушала да успостави контролу над нафтоводом. Међутим, светска заједница увела је санкције побуњеничкој војсци и одбила да купује енергетске ресурсе на његовим територијама.
У замку је упала и међународно призната влада Сараџа. Највећи извори нафте се налазе на истоку и без сагласности Хафтара Влада националног јединства није могла да склапа нафтне уговоре, па је морао да се направи компромис. Да се економија не би у потпуности уништила, запад је склапао уговоре са спољним партнерима, а исток је отварао цеви за експлоатацију нафте. Приходе су делили и на тај начин обе стране одржавале минималну социјалну и економску стабилност. Међутим, консензус није дуго трајао.
Очување мира
Хафтарова војска је ове зиме блокирала морске луке преко којих је транспортована нафта. Пумпање енергената такође је престало на свим пољима која контролише Либијска национална армија. Источна влада није била задовољна како се распоређују приходи од продаје нафте. Покренувши офанзиву на Триполи, фелдмаршал је прво заузео Сирт и Ел Џуфру. Преко ових градова на периферије престонице се нафта извози у Европу.
Влада Сараџа је неколико пута покушала да преузме од Хафтара погранично подручје, али безуспешно. Успели су да обуздају напредак фелдмаршала тек када се умешала Турска. На страну истока отворено је стао Египат.
Како би се спречио директан сукоб спољних играча у Либији Русија је одржала серију састанака са Турском, док је Америка водила дијалог са представницима Либијске националне армије и Владом националног јединства. Алжир је такође понудио помоћ. Мировне операције су крунисане успехом.
Сараџ је први објавио да престају све војне операције. Заузврат је тражио од Хафтара да одблокира Сирт и Ел Џуфру, како би обновио извоз нафте у Европу. Предложио је да се приходи чувају на посебном рачуну и да се не користе до марта, када ће се у земљи завршити председнички и парламентарни избори. Хафтар није коментарисао, али је Сараџ добио подршку представничке палате на истоку Либије.
Побуна народа
Док су либијски политичари и спољашњи посредници покушавали да зауставе рат и да започну преговоре, народ је изашао на улице. Демонстрације су почеле у Триполију и градовима које контролише Влада националног јединства, а касније су прешле на територију Либијске националне армије. На западу су демонстранти тражилиоставку Сараџа, а на истоку – Хафтара.
„Народ тражи оставку режима!“, скандирали су демонстранти на западу Либије.
„Ми смо против тога да нам се ускључује струја, вода, против раста цена, незапослености и недостатка помоћи за оболеле од вируса корона!“, одговарали су им Либијци са истока земље.
У Триполију су антивладини митинзи прерасли у сукобе са полицијом у којима је било повређених и погинулих. Министар унутрашњих послова Владе националног јединства Фахти Башагу за подстрекивање је оптужио Либијску националну армију. Сараџ је објаснио да је блокада извоза нафте на мору погоршала ионако тешку економску ситуацију, што је и изазвало немире.
Ситуација је драматична и на истоку, јер хиљаде демонстраната свакодневно излази на улице. Народ пали гуме, уништава владине зграде. Чак су покушали и да заузму седиште снага безбедности у граду Ел Марџа, где се налази Хафтаров штаб. Војници су отворили ватру. Неколико људи било је рањено, једна особа је погинула.
Привремена влада Абдулаха ел Танија, која је заседала на истоку Либије, поднела је оставку. Али то није помогло и митинзи су се наставили. Под великим питањем је реализација једва зацртаног плана политичког поравнања.
Сценарио рат и мир
„Приходи од нафте су се смањили и незадовољство је расло. То се највише приметило на истоку Либије где никада нису веровали ни Хафтару, ни Танију, ни Салеху, што је уједно и одиграло кључну улогу у незадовољству народа. Војне авантуре фелдмаршала само су погоршале ситуацију“, објашњава руководилац Центра за истраживање ислама Института за иновативни развој Кирил Семјонов.
Сараџ је спреман да дâ оставку како не би сметао формирању нових органа власти. Према мишљењу политиколога, Влада националног јединства озбиљно намерава да оконча сукоб.
„После низа састанака које је Америка имала са представницима сукобљених страна, источна влада такође је показала жељу да изађе у сусрет. Није искључено да је Америка пронашла начин како да изврши утицај на Хафтара“, сматра Семјонов.
„Тренутно се у држави кују планови о реформи председничког савета Либије. Ако се мирним иницијативама оконча грађанска конфронтација, то ће бити велики корак“, истакао је он.
Либијски политички аналитичар Мустафа Фетури се, напротив, боји да ће мешање Вашингтона подстаћи народни протест. Већи број грађана сматра да је управо Америка крива за политичку и економску кризу, која се после пада Гадафијевог режима доста погоршала.
„Америка је дуго била по страни. Али им се, вероватно, није допало што су Русија и Турска прузеле улогу главног посредника у решавању проблема. Американци нису желели да ловорике препусте другима, желе да буду главни. Сада је главно питање како да се не нашкоди. Добро је ако Вашингтон то схвата“, сматра Фетури.
Аналитичар се нада да ће сви учесници схватити да од рата нико нема користи. Ако мирни процеси не успеју и започну борбе за Сирт и Ел Џуфру, онда у наредних десетак година треба заборавити на Либију као јединствену државу. Међутим, експерт верује да такав сценарио може да се избегне.
Прочитајте још:
