- Како је настала идеја за пројекат СФИНКС и по чему је он јединствен?
Идеја о системском приступу дизајну електронских производа широке потрошње је настала на семинару „Време будућности“ 1985. године. Овакав приступ пројектовању производа који окружују човека одавно је у фокусу мог односа према предметно-просторном окружењу. Сматрам да дизајнер не треба да пројектује ствари, већ свет. Уместо да се око човека нагомилавају међусобно неповезани предмети, потребно је да га окружују хармонично направљени системи. Један од таквих система је СФИНКС.
- Који је принцип рада система СФИНКС? Како је он направљен са технолошког гледишта? Који су његови основни елементи?
Нећу рећи „ради“, већ требало би да ради, да је спроведена. Потребно је нагласити да је то дизајнерски рад, а не завршен технички пројекат, спреман за производњу. То је више пројекат-сан или пројекат-задатак. Наравно, имали смо у виду велике промене у елементарној бази и зацртаном путу његовог даљег усавршавања.
Системски фактор који омогућава функционисање СФИНКС-а требало би да буде интернет, односно то што данас обједињује наше телевизоре, компјутере, смартфоне, ноутбуке итд. На основу тога уместо предмета као што су телевизори, компјутери, телефони и друго предложено је да се направе функционални блокови: процесори, контролне плоче, екрани и звучници. То је други, перпендикуларни, принцип стварања, или као што је рекао шпански песник Хуан Рамон Хименез: „Ако ти дају папир на линије, пиши попреко“. Сви елементи били су пројектовани тако да образују било које комбинације у зависности од задатака. На пример, раван екран могао би да буде спојен и са компјутером и са телевизором, исто као и тастатура или даљински управљач, могу да имају и једну и другу функцију, можда и више.
- Какву улогу има држава у реализацији пројекта?
Пројекат је направљен само у облику макета. Прво, јер у том периоду није било неопходне елементарне базе. Она се појавила много касније. Друго, да је таква база и постојала, мало је вероватно да би совјетска индустрија кренула у тако стрм заокрет у производњи електронске технике. Једино за шта је потребно захвалити држави је то да се није мешала и редовно је плаћала наше фантазије.
Међутим, држава се посебно истакла током затварања „Савезног научно-истраживачког института техничке естетике“ (ВНИИТЕ) 1996. године, када су све макете, цртежи, објашњења, скице и други материјали били невероватном брзином уништени. То није случај само са пројектом СФИНКС, већ са свим материјалним доказима наслеђа ВНИИТЕ. То је био прави погром.
- Која су револуционарна дизајнерска решења коришћена у пројекту? Одакле сте црпели енергију за пројекат?
Револуционарно у пројекту је било то што се он није састојао из одвојених „решења“. Читав смисао његове целовитости био је да не буде замрзнут, већ динамичан, али сваки пут хармоничан. Елементарна база, материјали, технологија, пропорције, контуре би бесконечно могли да се мењају у оквиру дате интеракције. У томе видим раст дизајна будућности, где све проистиче не из нагомилавања елемената (као у данашњој концепцији градова и насеља), него да се елементи рађају само као део целине.
Ја нисам „црпео“ инспирацију, ја сам је обуздавао. Искрено, то је било надахнуће из „супротног“ у односу на оно што видим. Мене су толико нервирале јадне и ружне ствари које су чиниле наше окружење, да је та раздражљивост постепено почела да добија црте стварања. И тако је до данас.
- Којим пројектом се посебно поносите?
Поносим се тиме, што у пројекту нема делова, иако је коначан циљ да се направи целина која се не мења чак ни у радикалним променама, јер је она основно својство пројекта, надам се као и код других мојих пројеката: дизајн програм „Електромера“, дизајн програм „БАМЗ“ (опрема за магнетно снимање у домаћинству), дизајн програм градске опреме „Дигоми“ итд.
- Пројекат је оставио значајан траг. Многе технологије које су биле предложене у оквиру пројекта СФИНКС поново су се појавиле и после много година. Колико је била реална реализација пројекта у СССР-у у то време?
Мени није жао што пројекат није реализован. Он и није могао да се реализује у то време, не из технолошких, већ културoлошких разлога. Не сматрам, да тај пројекат или њему слични, могу да буду направљени у наше време. Никога није бринуо и не брине хаос и бесмислица садашњег животног окружења, кућа и градова.
- Шта је засметало финалној реализацији пројекта? Да ли су били покушаји да се пројекат ревитализује у наредним годинама?
Треба истаћи да су неки пројекти у овом или оном облику, независно од тога да ли су позајмљени из пројекта или су направљени ван њега, били реализовани. У принципу, није било и нема захтева за пројектом. Ми смо још увек дивљи. Али не бринем, већ радим на још фантастичнијим пројектима подизања стамбених и јавних зграда на ниво „изнад шума“, односно на ниво испод кога би се чувале шуме које нам дају кисеоник и живот. Сада се шуме уништавају брзином од 27 фудбалских поља у минути. Ускоро нећемо моћи да дишемо.
Прочитајте још:
- Будућност је већ почела: Како „паметне“ технологије мењају живот становника Русије
- У Москви ускоро почиње градња „футуристичког“ храма
- Руска технологија будућности: Топлота људског тела се претвара у електричну енергију
