Ако се Доналду Трампу срећа у нечему осмехнула током председничког мандата, то је сасвим сигурно могућност да именује велики број судија, чак 220 на свим нивоима. Од тог броја, до сада је именовао два члана Врховног суда, а са смрћу суткиње Рут Бадер Гинзбург, отвара му се могућност да именује и трећег члана, односно чланицу, како је сам најавио. А најавио је и намеру да то учини до председничких избора 3. новембра.
Трампова журба није у сагласју са последњом вољом Гинзбургове, да се именовање њеног наследника одложи након избора, са чим се слажу и Демократе, укључујући и њиховог председничког кандидата Џоа Бајдена, али неке републиканске сенаторе, попут утицајног Мита Ромнија. Међутим, вођа републиканске већине у Сенату Мич Меконел већ је обећао да ће Сенат подржати Трамповог кандидата, а слично је реаговао и његов партијски друг Линдзи Грејем.
Врховни суд може да одлучи изборе
За посматрача са европског континента, некога ко долази из правне традиције која се сасвим разликује од америчке, грозничава трка за избор судије Врховног суда у што краћем року може да изгледа, у најмању руку, чудно. Међутим, у Америци, Врховни суд утиче на живот нације, објашњава колумнистикиња магазина „Недељник“ Љиљана Смајловић – од тога да ли у њему седи већина судија наклоњених конзервативним или либералним вредностима, зависи која ће култура преовладати – либерална или конзервативна.
А у случају избора, Врховни суд може да има одлучујућу реч, каже наша саговорница и подсећа на председничке изборе 2000, када је управо Врховни суд одлучио да је за председника изабран Џорџ Буш.
„Трампу је именовање судије Врховног суда утолико битније што сви очекују велику уставну кризу око предстојећих избора који ће бити компликованији, тежи и који су већ оспоравани, него и једни које памтимо. И сви очекују да расплет тих избора делом деси и у Врховном суду, као 2000, када је он са пет напрема четири гласа одлучио да се гласови више неће пребројавати и да Буш постаје председник“.
Иако су конзервативци у суду имали већину за један глас и док је Гинзбургова била жива, судија Џон Робертс неколико пута је гласао за либерале, те је и због тога, према речима Смајловићеве, Трампу веома важно да учврсти конзервативну већину у том телу уколико се у новембру понови ситуација из 2000.
Милан Крстић са београдског Факултета политичких наука и уредник сајта americki-izbori.rs напомиње и дугорочнији циљ конзервативаца. Због непредвидивости поновног Трамповог избора, циљ конзервативаца је да добију још једног судију Врховног суда док под контролом држе Белу кућу и док имају већину у Сенату. Тако би, и у случају да Трамп не буде изабран, могли да се, кроз Врховни суд, боре за своје циљеве из домена друштвеног конзервативизма, као и да покушавају да спрече оно што називају „усмеравањем друштва улево“.
„Колико год се Доналд Трамп надао да ће победити на изборима 3. новембра, већина из конзервативног окружења око њега не би да се коцка с тим и покушала би да добије конзервативног судију док је он још на власти“, каже Крстић.
Избор судије може да утиче и на мобилизацију бирача
Обоје наших саговорника напомињу и да избор деветог члана Врховног суда може да утиче и на мобилизацију гласача на изборима. С обзиром да је суткиња Гинзбург била икона либералне Америке, може се десити да њена смрт помогне Демократама који ће, како Смајловићева наводи, бити страховито бесни ако је замени нека конзервативна суткиња.
„То је важно и за Трампа, јер ће могућност да изабере још једног судију бити врло велики мотивациони фактор за његове бираче, којима се можда учинио несимпатичним током првог мандата или сматрају да је лоше управљао кризом око короне. То може додатно да наведе велики број људи да изађу на гласање. Према томе, овде се дешава да ће избор деветог члана Врховног суда бити жесток мотивишући фактор за обе стране да више људи изведу на изборе.
Крстић, пак, мобилизацију гласача повезује са расправом о легитимности избора судије у овако кратком року. Исти Мич Меконел, који је најавио да ће републиканска већина у Сенату гласати за Трампов предлог, 2016. се успротивио сличном поступку Барака Обаме. Тада је избор судије остављен за после избора, па је Трамп одмах по ступању на дужност добио прилику да именује свог првог кандидата.
Због различитих аршина које су Републиканци примењивали пре четири године и сада, Крстићево мишљење је да је Трампу боље да избор судије остави за после избора, зато што би на тај начин можда мотивисао и један број конзервативаца који се двоуме да ли да гласају за њега и који су ближи томе да апстинирају, „да зажмуре гласају за Трампа како би дугорочно осигурали конзервативну већину у Врховном суду, што им је у интересу“.
Важност Врховног суда у америчком правно-политичком систему огледа се у томе што је ово тело и врховни тумач устава, а Рут Бадер Гинзбург, друга жена у историји која постала судија Врховног суда, обележила је рад суда својим пресудама по питању родне равноправности, права гласа и система здравствене заштите. Смрт Рут Бадер Гинзбург 18. септембра оставила је упражњено место у Врховном суду свега 46 дана пред изборе и до сада је само једном дан смрти судије био ближи изборима – када је председавајући суда, Роџер Б. Тејни преминуо свега 27 дана пред изборе 1864. Тадашњи председник Абрахам Линколн одложио је одлуку о именовању за после избора.
