Научници претпостављају да док човек спава последњи на спавање одлази хипокампус, део мозга који је задужен за претварање краткорочне у дугорочну меморију. С обзиром да последњи заспи, овај део мозга се последњи и буди.
Из тог разлога, када се будимо сан не успева да пређе из краткорочне меморију у дугорочну. Међутим, то је могуће променити.
Да би човек запамтио снове, потребно је да пред спавање попије већу количину воде како би се ноћу чешће будио и, самим тим, активирао свој хипокампус. Међутим, овакав начин спавања сигурно утиче на квалитет сна.
Лакше је да се себи постави задатак да желите да се сетите важног сна. Научници сматрају да се оваквим приступом снови боље памте.
