Амерички државни секретар Мајк Помпео и председник Кипра Никос Анастасијадис разговарали су прошле недеље о забринутости САД због упловљавања руских бродова у кипарске луке, на свом путу до Сирије. Према његовим речима, руски бродови „у Сирији немају хуманитарну мисију“. Америка је „замолила Кипар да узме у обзир забринутост“ америчке стране.
"Америка жели да посвађа Москву и Никозију"
Ово није први пут да Америка износи своје мишљење на ову тему. Почетком септембра, амбасадор Русије на Кипру Николај Осадчик изјавио је да Америка претњама о забрани руским војним бродовима да приђу кипарским лукама жели да посвађа Москву и Никозију. Притом, Америка се у Сирији налази незаконито, док се руска војска тамо налази по позиву сиријских власти.
Сличан став је 8. септембра, током посете Никозији, исказао и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Према његовим речима, Москву брине, што Америка покушава да окрене државе једну против друге и промовишу мишљење „ко није са нама, против нас је“. Министар је такав став назвао жалосним.
Шеф кипарске дипломатије Никос Христодулидис је после посете Лаврова изјавио, да ће кипарске власти и даље примати руске ратне бродове у своје луке. Према његовим речима, Кипар увек пружа подршку бродовима свих држава из хуманитарних разлога и то ће и даље радити.
„То је оно што смо раније радили и што ћемо надаље чинити“, рекао је шефа кипарске дипломатије.
Христодулидис је подвукао, да Русија не користи кипарске луке за своје операције, јер она има своју базу у Сирији. Али, судећи према свему, за САД ово није убедљив аргумент.
Односи Русије и Кипра
Дипломатски односи Русије и Кипра су успостављени пре 60 година (после тога, како је Кипар добио независност од Велике Британије) и имају пријатељски карактер. Сарадња две државе се не тиче само економије, права, образовања и културе, већ залази и у војно-техничку сферу.
Москва и Никозија су 2015. године потписале споразум о војној сарадњи, која подразумева улазак ратних бродова у кипарске луке, посете војне авијације и развој односа у области војног образовања, медицине, историје, топографије и хидрографије. Споразум подразумева и размену искустава на тему обука и припреме војних кадрова.
После потписивања споразума, председник Русије Владимир Путин је приметио, да ће у кипарске луке улазити руски ратни бродови, који учествују у борби са тероризмом. „Као прво, не видим, да то може некога да брине. Као друго, то је наш заједнички рад, то је и допринос Кипра. Уверен сам да ће наша сарадња доносити резултате у важним правцима борбе са изазовима са којима се сада суочавамо, укључујући и овај део света“, рекао је руски лидер.
„Кипар је за Руску ратну морнарицу важан пункт, који се налази у центру источног Средоземља. Када имамо могућност уласка у кипарске луке, ми ширимо могућност нашег војног присуства у региону. То има велики морално-психолошки и политички значај“, изјавио је порталу „Взгљад“ доктор војних наука Константин Сивков.
Експерт је додао, да Русија тренутно нема много прекоокеанских бродова. Притом, корвете и мали ракетни бродови, који се користе за борбу против терориста у Сирији, имају не тако велику аутономност.
„Нама је споразум са Кипром био потребан како бисмо поправљали бродове, на тај начин се раширила зона деловања наших бродова за 200-300 километара“, рекао је саговорник.
Сивков сматра, да таква ситуација сигурно не одговара Америци.
Да ли Америка може да затвори кипарске луке за руске бродове?
„Они то не могу да ураде, јер је Кипар суверена држава. Али помоћу санкција они могу да натерају кипарску владу на такав корак“, сматра Сивков.
Ово мишљење подржава и уредник часописа „Арсенал отаџбине“ Алексеј Леонков. Он претпоставља, да Вашингтон може да прети Никозији блокирањем доларских трансакција, што ће бити велики проблем за владу Кипра и њену економију.
„Што се тиче војне сарадње, не може се рећи да је Кипар нешто посебно важан за Русију, јер у том региону имамо и војну базу у сиријском граду Тартус. Али за испуњавање одређених задатака на Средоземном мору, ова сарадња је повољна за нас“, рекао је војни експерт часопису „Взгљад“.
„Притом, сарадња Кипра и Русије није у супротности са Конвенцијом Уједињених нација о морском праву и слободи пловидбе. Свака страна има права да самостално одлучује о томе кога ће пуштати или не у своје луке. Друга ствар је, што Америка није потписала ову конвенцију, и то објашњава њене односе са другим државама, укључујући и Кипар“, додао је Леонков.
Председник Руског покрета за подршку морској флоти Михаил Ненашев позвао је Американце да „не гурају нос тамо, где им није место“, јер кипарско-руски односи или ако шире говоримо руско-грчки односи имају вишевековни карактер.
„Наша сарадња траје много више година, него што има Америка. И ми не тражимо од америчке Ратне морнарице да прекине да користи канадске луке“, рекао је Ненашев.
„Долазак руских бродова је важнији за Кипар и Грчку, које се налазе напротив Турске. А за нас је са војне тачке гледишта то само демонстрација заставе и утицаја у региону, ништа више од тога. Чак и у периоду хладног рата ми нисмо сматрали Грчку и Кипар партнерима од поверења и помоћницима у логистичким питањима и питањима подршке. Нама је у том смислу много важнија Сирија, Египат и чак Алжир“, подвукао је саговорник.
„Нама су потребне резервне луке како бисмо раширили присуство наших бродова у државама региона. Али то питање се не решава обичним посетама. Да бисмо то остварили међудржавна сарадња мора бити на сасвим другом нивоу“, резимирао је Ненашев.
Прочитајте још:
