„Једина успешна револуција је она која се одиграва у човеку самом. Човек би морао да схвати да није само „дат“, па је зато и детерминисан, значи неслободан и немоћан (али онда и неодговоран), већ је и „задат“(увек са питањем: а од кога сам задат?). Задат неким задатком! Којим задатком? Да непрестано растемо и тако покушамо да остваримо, или да се бар приближимо: натчовеку, рекао би Ниче, а хришћани кажу, Богочовеку“, писао је Јеротић у тексту „Да ли човек може да се мења“.
У једном свом предавању он је дао и конкретне кораке којима сваки човек може да постане боља особа:
„Незреле личности су често наметљиве, склоне критиковању других људи, стално су незадовољне и увек лако повредљиве, љубоморне су и завидљиве. Сви људи, додуше, носе дубоко у себи љубомору и завидљивост, питање је колико им времена треба да их препознају. Први корак је, дакле, препознати да смо љубоморни и завидљиви. Други корак је моћи прихватити добронамерну критику. Трећи, борити се против ових мана, што је најтеже. Четврти - истрајати“.
