Наркоман и дилер, који су дали анониман интервју за Спутњик, рекли су да, с обзиром на тешке економске услове у Гази, нису имали много избора.
Четрдесет шестогодишњи Ахмед из града Дејр ел Балах, никада није ни помислио да ће се дрогирати. Али, према његовим речима, он је био приморан да почне са употребом дроге због живота у Гази.
„Мој сопствени и бајковити свет“
Према речима оца шесторо деце, још 2010. године, после депресије због незапослености, он је почео да узима трамадол — опиоидни лек за ублажавање бола, који се релативно лако може наћи у палестинској енклави.
„Раније сам био запослен у Палестинској администрацији, али сам изгубио посао 2007. године када је Хамас захватио Појас Газе“, рекао је он, мислећи на крваве догађаје који су довели до свргавања с власти званичника Фатаха у Гази.
„Након што сам неко време провео без посла, сазнао сам за трамадол. Пријатељи су ми предложили да га пробам, јер ће ми он, наводно, помоћи да заборавим на ову ситуацију. Тако је и било. Са њим сам почео да живим у сопственом, бајковитом свету“.
Међутим, употреба трамадола је гурнула Ахмеда у финансијски понор, који се временом само повећавао.
Ахмед каже, узимајући у обзир да је био незапослен, морао је да крије истину од своје породице и пријатеља, како би дошао до новца за куповину дроге.
„У почетку, када сам још имао новца, трошио сам га на дрогу, али када се моја финансијска ситуација погоршала, почео сам да позајмљујем новац од пријатеља и браће, говорећи да треба да купим храну за своју породицу“.
Ахмед није једини који је користио трамадол. У медијима се 2008. године говорило да је 30 одсто мушкараца између 14 и 30 година у Гази, редовно користило трамадол, и да су се код око 15 хиљада људи појавили знаци зависности.
Начин да зарадите додатан новац
Ова врста дроге је постала толико популарна да је брзо постала и популарни производ на црном тржишту Појаса Газе. Према речима Шадија, који је пристао да говори под условом анонимности, он је прилично добро зарађивао на овоме.
„Наравно, сваки месец је другачије. Свака таблета кошта отприлике 6 долара. Понекад могу да зарадим и до хиљаду долара, а понекад не зарадим ништа“.
Да би набавио дрогу, Шади одлази или на локалну пијацу са робом „на црно“, или директно код добављача, који кријумчаре дрогу кроз тунеле који повезују Газу са Египтом, или је достављају из Израела преко Керем Шалома и Ереза. Шади признаје да су његови приходи нестабилни, али каже да не планира да одустане од овог бизниса.
„Имам четворо деце и жена ми је трудна. Радим као таксиста, али овај новац није довољан, а морам да се бринем о својој породици и да је храним“, објашњава он.
Економска ситуација у Гази се погоршала након блокаде коју је Израел увео недуго након што је Хамас преузео контролу над појасом.
Као резултат тога, незапосленост је нагло порасла у енклави, велики број људи је завршио у кругу сиромашних који се ширио због избијања вируса ковид-19 и финансијске кризе која је уследила.
Шади је свестан строгог закона о дрогама у Гази. Такође зна да, ако га ухвате, чека га доживотна затворска казна или чак смртна казна. Међутим, рекао је, страх од губитка прихода и тога да може видети како његова породица умире од глади, много је јачи од потенцијалне затворске казне.
Други су се, међутим, уплашили тога да би могли остатак живота да проведу у затвору. Према речима прес секретара Хамаса, Ајмана ал Батниџија, власти су успеле да обуздају проблем са дрогом.
„Ово је био велики проблем у прошлости“, рекао је Батниџи, мислећи на 2008. и 2009. годину када су злочини у вези са дрогом достигли свој врхунац, и било је пријављено више од 1200 случајева, од којих је половина укључивала трамадол.
„У последњих неколико година, успели смо да се изборимо са овим проблемом уз помоћ рације, хапшењем главних дилера дроге и оштрих казни против оних који се усуде да прекрше закон, као и едукацијом јавности о последицама ове зависности. Мислим да коначно видимо резултате предузетих мера“, рекао је званичник.
Међутим, медији говоре другачије. На пример, 2016. године је било речено да у Гази (са око 1,8 милиона становника) живи 200 хиљада наркомана. А Ахмед каже да владини кораци нису били довољно ефикасни да зауставе ширење ове појаве.
Међутим, Ахмед наводи да му је доста и да жели да изађе из овог зачараног круга.
„Моја млађа ћерка је пронашла таблете трамадола у ормару и прогутала је прилично много. Лекари су успели да је спасу, а ја сам доживео озбиљну трауму. Сада када сам уништио своје здравље, приходе и нормалан живот, желим свој живот назад. Одлучан сам у томе да се изборим са овом зависношћу“.
Прочитајте још: