На састанку су, како се сазнаје, присутни носилац изборне листе „За будућност Црне Горе“ Здравко Кривокапић, лидер коалиције „Црно на бијело“ Дритан Абазовић, лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић, као и представници Демократске Црне Горе.
У међувремену, након прошлонедељног застоја, јучерашњи преговори лидера Демократског фронта (ДФ) Андрије Мандића и Милана Кнежевића са предсједником Грађанског покрета УРА и носиоцем листе „Црно на бијело“ Дританом Абазовићем, уз, како медији наводе, посредништво СПЦ, завршени су без договора.
Несугласице између представника ДФ-а и Абазовића око начина формирања власти, продубљене су због тога што је највећем конституенту коалиције „За будућност Црне Горе“, ДФ-у, како се спекулише, неприхватљиво да било ко са стране делегира кога ће из тог коалиционог савеза они одабрати да буде у Влади.
Такође, Фронт тражи да се примијени пропорционални метод, односно да будући састав Владе мора да почива на реалној снази и вољи грађана, односно броју освојених мандата коалиције сваке од три побједничке коалиције. Са друге стране УРА истрајава на концепту експертске владе.
Контрола над безбједносним сектором кључни камен спотицања
Иако за сада нема званичних изјава, црногорски медији наводе да највећи камен спотицања ипак чини подјела око контроле тзв. министарстава силе, а што је по свему судећи кључни неспоразум на релацији Грађански покрета УРА – Демократски фронт (ДФ).
Користећи се наводним неслагањем појединих западних амбасада да на челу министарстава силе буде било ко из "просрпског" и "проруског" ДФ-а, из УРА-е, како се спекулише, изричито траже да челни људи Министарства одбране, Агенције за националну безбједност(АНБ), МУП-а, али чак и Министарства правде и спољних послова, не могу бити кадрови који долазе или су лидери Демократског фронта.
Додатно, на Главном одбору УРА-е који је одржан у прошли петак, закључено је да „људи који својом појавом и дјеловањем дијеле Црну Гору и изазивају негативну емоцију код извјесног броја грађана не могу добити ресоре у новој влади". Тиме се како тумаче медији инсинуира на лидере ДФ-а – Андрију Мандића, Небојшу Медојевића и Милана Кнежевића, али и на предсједника Праве Црне Горе Марка Милачића.
Са друге стране, аргумент ДФ-а је да је коалиција „За будућност Црне Горе“ по Донтовом количнику освојила удио од око 66 одсто будуће власти, Демократе Алексе Бечића 25 одсто, те да није праведно да УРА Дритана Абазовића са мање од 10 одсто власти и само 4 посланика у парламенту контролише кључне ресоре будуће власти.
Према писању „Дана“ лидери три коалиције које чине нову парламентарну већину, Здравко Кривокапић, Алекса Бечић и Дритан Абазовић, требало би да се састану данас током дана како би наставили разговаре о програмима и приоритетима будуће владе, али и о подјели ресора.
С обзиром на то да је за сјутра заказана конститутивна сједница новог сазива Скупштине Црне Горе, чини се све да се тројна коалиција макар усагласи око предлога за предсједника парламента и предсједника и потпредсједника владе.
На дневном реду конститутивне сједнице парламента је и избор предсједника и чланова Административног одбора.
Оно што ипак аналитичари скрећу пажњу јесте да упркос великом нестрпљењу јавности нема мјеста за песимизам, истичући да се није ни могло очекивати да се преговори о формирању владе заврше тако брзо, нарочито ако се зна да тај процес и у земљама са много богатијом демократском традицијом често траје мјесецима. Поред тога, представници три коалиције су оптимисти да ће договор бити постигнут, и да им законски рокови дају широк маневарски простор.
