Најнеобичнија седница УН у историји – нема „кулоарских договора“ који мењају свет

© Sputnik / Роман Махмутов / Уђи у базу фотографијаЗаседање Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку
Заседање Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку - Sputnik Србија
Пратите нас
Овогодишње 75. Јубиларно заседање Генералне скупштине Уједињених нација обележава се, због пандемије коронавируса, необично – светски лидери, уместо да буду присутни у Њујорку, обраћају се путем видео порука. Због тога изостаје оно што је на тако великим скуповима и најзанимљивије – састанци на маргинама, односно „кулоарска дипломатија“.

Овај термин није пежоративан, он се често користи да опише сусрет двојице или више државника на маргинама неког великог политичког скупа. На таквим скуповима, унапред припремљеним, када су декларације усаглашене, посебно на „здравичарским“ скуповима, а такво је управо 75. заседање Генералне скупштине УН, најзанимљивији су сусрети на маргинама.

Кулоари – места где се решавају спорови

Недостатак непосредног контакта дипломата сигурно много оптерећује рад великих конференција, које живе од „капиларних разговора“, који, на овај или онај начин, стижу до великих конференција у виду нових иницијатива, оцењује некадашњи југословенски шеф дипломатије и шеф југословенске мисије при УН у Њујорку Владислав Јовановић.

„Са друге стране, то је и прилика да се иначе недраговољни партнери нађу на неутралном терену и да, чувањем властитог достојанства, могу да разговарају чак и о најгорим темама које их раздвајају. Често се дешава да направе и позитиван продор, па се онда похвале пред општим скупом и тако добију поене“, каже он.

Маргине великих међународних скупова наликују пијаци на којој могу да се праве мали, али и велики послови, чак и да се, према речима нашег саговорника, припреми терен за решење неког питања од велике важности. На маргинама заседања Генералне скупштине УН, на пример, својевремено је усаглашен један од великих билатералних споразума о ограничењу наоружања.

„Сада тога нема и зато се главни актери, САД, Русија и Кина договарају билатерално. То иде доста тешко, јер су међусобни проблеми нагомилани, узајамно неповерење је у порасту, у игри су и унутрашњеполитичке калкулације. Неко жели да добије поене показивањем чврстог става према супарнику уочи избора…“, набраја Јовановић.

Глобално примирје је потреба у доба короне

Генерални секретар светске организације Антонио Гутереш поновио је апел за глобалним примирјем док траје пандемија коронавируса, што је, према Јовановићевој оцени храбар покушај. Први апел од пролетос није наишао на значајнији одзив држава и организација.

„Надамо се да ће овог пута апел генералног секретара бити успешнији. Штета је што на Ист риверу нису сви на окупу, где могу да се погледају у очи, да не могу да врдају, него да морају да се изјасне. Овако, пошто су физички удаљени, немају потребу да се директно изјасне“, каже Јовановић, додајући да би за успех Гутерешове иницијативе од велике важности био морални притисак светске јавности на водеће светске силе.

Нови термин који генерални секретар Гутереш покушава да уведе у речник међународних односа јесте „инклузивни мултилатерализам“. Гутереш, према Јовановићевим речима, види да је мултиполарни свет животна чињеница, али би хтео да наспрам тога не престане да постоји и мултилатерално решавање проблема, што подразумева укључивање УН као најширег светског форума.

„У мултиполарном свету, где се сви гледају испод ока, постоје разне могуће комбинације вишестраног удруживања против неког другог, али то неће бити и помоћ за решавање светских проблема, него за побољшавање положаја великих сила наспрам других великих сила. Уједињене нације, које су чедне у односу на све те политичке игре, желе да афирмишу мултиполаризам као потребу светског решавања насталих проблема и да то буде обавеза чланица, а не само проглас“, објашњава Јовановић.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала