„Време је да се прекине са лажним узбунама. Вирус можемо надмудрити користећи наше знање. Ковид-19 ће са нама бити веома дуго и морамо да научимо како да живимо с њим. Не можемо да прекинемо наше нормалне животе и да се све парализује“, изјавио је Шрек, који је био заговорних увођења карантина у првом налету заразе, пише британски „Телеграф“.
Према Штрековом мишљењу, вирус сада представља мању опасност из низа разлога, те сада морамо да вучемо „одмерене потезе који захтевају хладну главу“.
„Не омаловажавам вирус, али га ни не преувеличавам. Морамо да нађемо одговарајући баланс“.
Штрек мисли да су промене у понашању људи имале снажан утицај на развој пандемије.
„Људи сада држе дистанцу, те се заражавају мањим дозама вируса, па су им и клиничке слике блаже. Дозе вируса су смањене и због боље хигијене и мера као што је ношење маски. То је тешко доказати, али имали смо истраживања с другим вирусима чији резултати управо указују на то“, рекао је Штрек и указао да није довољно само гледати колики је број новооткривених случајева, већ и колико има пацијената у болницама, а посебно на интензивној нези.
Немачки вирусолог каже да сада са сигурношћу можемо рећи како велика окупљања у затвореним просторима убрзавају ширење заразе, али да се са случајевима као што је одлазак у продавницу или код фризера „може управљати“.
Према мишљењу Штрека, најбољи пут борбе против вируса корона је правовремено тестирање, праћење контаката, висока дисциплина, добра сарадња са лекарима, остајање код куће људи који су болесни.
Штрек предлаже и увођење система семафора, према којим би се уводиле локалне мере у подручјима где се ситуација погоршава и где су болнички капацитети попуњени. Сличан систем уведен је у Аустрији.
Хендрик Штрек је током првог таласа пандемије спровео велико истраживање о корони у немачком граду Хајнзбергу, где је открио да је стопа смртности међу инфициранима 0,37 одсто.
Штрек сада сматра да се та стопа смањила на 0,3 одсто захваљујући новим методама лечења.
Он такође сматра да нису тачне тврдње како људи који преболе ковид губе имунитет врло брзо.
„Широм света забележено је више од 30 милиона случајева короне и само два случаја реинфекције. То говори да мора постојати трајнији имунитет. Знамо из искуства с другим вирусима корона да заштита на основу антитела траје годину или две, а ако после тога оболите поново, имате делимични имунитет захваљујући Т-ћелијама и симптоми неће бити тешки“, тврди Штрек и додаје да је колективни имунитет већ можда достигнут у Шведској или Њујорку.