Сједињене Америчке Државе први пут посматрају Кину као равноправну државу и заузимају одбрамбени положај у заштити својих интереса и националне безбедности, док Европа још није пронашла стратегију да се супротстави Пекингу.
Западне државе се налазе у ћорсокаку, пише „Монд“: ни санкције САД, ни партнерство са Европом, изгледа не могу да засметају Пекингу да постане водећа светска сила.
САД у циљу „националне безбедности“ желе да блокирају једну од основних кинеских апликација ВиЧет и под своје узму другу апликацију, која је популарнија код млађе популације – Тик Ток. Како је показала борба са „Хуавејем“, који све више осваја сајбер простор, Америка остаје у одбрамбеној позицији.
Премијер Канаде Џастин Тридо је, не бринући због тога што се одваја од моћног суседа, 2016. године са „непромишљеном храброшћу“ желео да склопи уговор о слободној трговини са Кином. Међутим, хапшење финансијске директорке „Хуавеја“ у Ванкуверу Менг Ванчоу крајем 2018. године и, као одговор Кине, хапшење двоје Канађана у Пекингу, онемогућило је било какав споразум.
Што се тиче Европе, самит који је организован преко видео-везе 14. септембра између европских лидера и Си Ђинпинга представљао је „потпуни неуспех“. Немачка канцеларка Ангела Меркел је 2019. године позвала председника Кине на самит, како би се напокон потписао уговор о инвестицијама о којима се говорило већ седам година. Међутим, како је навела председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен „предстоји још много посла“.
Француски лист наводи да је пре 20 година, у периоду оснивања Светске трговинске организације, Кина била тржиште које је у међувремену постало конкурент, када је на Олимпијади 2008. године свет видео колико је она напредна држава. Када је 2012. године на власт дошао Си Ђипинг, Пекинг је постао супарник у свим сферама: економској, идеолошкој и војној.
Напетост око Тајвана потврдила је да ће влада без икакве задршке кренути у оружани конфликт са Сједињеним Америчким Државама.
„Први пут после много година Американци виде Кину као државу на истом нивоу националног богатсва и моћи и по први пут у историји се таква једнакост посматра као претња интересима и безбедности Сједињених Америчких Држава“, наводи историчар Џон Делури 17. септембра у америчком часопису „Перспективс он хистори“.
Ако Америка и посматра Кину само са становишта односа снага, онда Европска унија још увек посматра тог „системског непријатеља“ као партнера.
У Бриселу су кључне речи узајамност и мултилатерализам, иако Кина није спремна да пређе ни на прво, ни на друго, без обзира шта говорио. У исто време Привредна комора Европске уније у Кини признаје да су „током 40 година европске компаније биле убеђене“ да ће кинески лидери после изолације отворити државу за трговину, али је последњих година ово уверење пољуљано. Све више експерата сматра да је Кина кренула путем окончања страног увоза.
Кина планира да постане водећа економска држава света до 2049. године и не планира да мења свој начин развоја.
Према подацима Организације за економски развој и сарадњу, она може да постане једина држава Групе 20 која је показала позитиван темпо економског раста. Очигледно је да овај трговински рат, који траје већ годину и по дана, није довео Доналда Трампа до очекиваних резултата.
Симболично је и то да је 16. септембра, када је судбина Тик Тока била у рукама Доналда Трампа, Си Ђипинг потврдио одлучујућу улогу „патриотизма и социјализма“, коју је потребно да одигра Комунистичка партија у приватним компанијама. Лист наводи да је овакав корак окарактерисан као потреба партије да се увери у лојалност привредника у турбулентном окружењу, али и као јавни знак да Пекинг не намерава да направи ни најмању промену.
Ко год да буде следећи шеф Овалне собе, Кина се припрема за сложеније односе са Западом у наредним годинама. Треба рећи да ни методе Трампа, ни уздржанији приступ Европске уније нису натерали Си Ђипинга да коригује свој политички правац ни у економском плану, ни у плану грађанских слобода. Како на крају наводи лист „Монд“ – „подељена Европа још није развила стратегију“ како да се супротстави Кини.
Прочитајте још: