Вучић је приликом симболичног отварања канцеларије америчке Међународне развојне финансијске корпорације у Београду изјавио да Србија од 1881. није имала толико важне споразуме са САД као што је онај потписан у Вашингтону 4. септембра.
Оно што није поменуто, а што занима многе је – шта је тачно потписано пре 139 година?
Почетак дипломатских односа Србије и САД
Тог 14. октобра 1881. године између Kнежевине Србије и Сједињених Америчких Држава потписана су два споразума – Конзуларна конвенција, која одређује права, привилегије и имунитете конзуларних агената и Трговински споразум.
Споразуме су потписали српски министар иностраних дела Чедомиљ Мијатовић и посланик САД Јуџин Скајлар, тадашњи дипломатски представник те земље у Румунији, коју је покривао из Атине.
„У то време, Србија је тек постала формално независна, на Берлинском конгресу 1878, и желела је да склопи трговинске уговоре са што више земаља. На том послу и у том правцу је радила њена дипломатија, тако да је то био један од првих таквих споразума које је Србија склопила у годинама непосредно после независности“, предочио је за Спутњик професор Факултета политичких наука у Београду Слободан Марковић.
Уговори су првенствено морали да прођу ратификацију Сената САД и Народне скупштине Србије, тако да су ступили на снагу тек крајем 1882. године.
Тиме су званично почели дипломатски односи између Србије и САД.
Економски односи у повоју
Иако је о трговинским односима између две земље и пре уговора незванично било речи, Трговински споразум је први који их је уредио. Ипак, САД тад још нису биле значајан економски партнер Србије.
„Што се тиче трговине, у то време је још све то било у повоју. То је био почетак. Важност тих споразума се показала за време Првог светског рата, јер је било важно да Краљевина Србија има неки споразум са САД, зато што су током рата биле ратне савезнице од тренутка када су Сједињене Државе ушле у рат“, истакао је Марковић.
С ким је Србија тада сарађивала?
Дипломатски односи између Србије и САД у почетку су успостављени на нерезиденцијалној основи, што значи да је амерички посланик Србију покривао из Грчке, као и Румунију.
Ипак, Јуџин Скајлар је у Румунији имао вицеконзула, тако да је у међувремену морао да пронађе некога ко би се бавио конзуларним пословима и на територији наше земље.
Године 1883, американац Едвард Максвел Грант именован је за вицеконзула у Београду, где је заступао дипломатске интересе САД.
„Занимљиво је да је Скајлар један од првих професионалних дипломата САД, пошто у то време Америка није имала професионалне дипломате, да је докторирао на Јејлу и да је веома добро познавао источну кризу и показивао симпатије ка балканским хришћанима“, напоменуо је Марковић и додао да је срећна околност то што је баш он био задужен за Србију.
Подсетимо, председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић састали су се у уторак са специјалним изаслаником америчког председника Доналда Трампа за дијалог Београда и Приштине Ричардом Гренелом и извршним директором америчке Међународне развојне финансијске корпорације, односно ДФЦ-а, Адамом Болером, након чега је симболично отворена канцеларија ДФЦ-а у Београду коју ће водити Џон Јовановић.
Прочитајте још:
