НАСА редовно узима дигиталне податке са удаљених телескопа и претвара их у слике које одузимају дах. Ове слике су композити различитих таласних дужина светлости и зрачења које људско око не може да види.
У покушају да надмаше себе, НАСА-ини научници подигли су ствари на виши ниво и ’сонификовали’ звезде, користећи исте податке дигиталног телескопа за стварање кратких космичких концерата.
Сонификација је процес којим се подаци, у облику бинарног кода или гомиле јединица и нула, преводе у звук, а не у слике.
Да би контекстуализовала информације, НАСА је створила ове аудиовизуелне ужитке у којима се висина и јачина звука контролишу положајем и интензитетом звезда пронађених на сликама галактичког центра.
Звездама и појединачним јарким светлима додељују се појединачне ноте, док облаци гаса и прашине производе атмосферске звукове зујања који се развијају како комад напредује кроз слике, слева удесно.
Природно, комад закључује када погоди црну рупу Стрелца А од четири милиона соларне масе. Кратки звучни комад покрива регион наше галаксије чија је ширина отприлике 400 светлосних година.
Галактичка гала, која се одвија на око 26.000 светлосних година од Земље, састоји се од „перформанса“ НАСА-иног свемирског телескопа Хабл, свемирског телескопа Спицер и рендгенске опсерваторије Хандра.
Спицер „свира“ етерични инфрацрвени спектар, избацујући ужарене облаке прашине да их сви чују.
И на крају, али не најмање важно, Хандра „пева“ очаравајуће рендгенске зраке ултра-загрејаног гаса који је резултат експлозија супернове.
Пројекат је такође произвео сонификоване верзије остатака експлозије супернове Касиопеја А и светски познату слику „Стубови стварања“.
