Ради се о субјединичним, векторским реплицирајућим и векторским нереплицирајућим, РНК и ДНК вакцинама, инактивираним, живим атенуираним (ослабљеним) и вакцинама заснованим на вирусним честицама.
Већина вакцина против ковида 19 су субјединичне вакцине, технолошки су безбедне, јер се ни у једној фази њихове производње не користи живи вирус, а сам лек садржи само протеине вируса. Међутим, за формирање потпуног имунитета, такве вакцине, по правилу, морају се давати неколико пута, објаснили су у Роспотребнадзору.
Вакцине засноване на честицама сличним вирусу такође се састоје само од протеина вируса, безбедне су, али је њихова производња за масовну вакцинацију технолошки компликована и захтева велике финансијске трошкове.
Производња ДНК и РНК вакцина је, напротив, једна од најједноставнијих, али технологије за уношење генетског материјала у ћелије организма још увек нису добро развијене, па стога за сада у клиничкој пракси не користе вакцине на бази нуклеинске киселине.
„Значајан део развоја прототипова вакцина заснован је на примени реплицирајућих вирусних вектора (способних да се размножавају) и нереплицирајућих (који не могу да се размножавају). Технологија производње ове две врсте вакцина је иста: у геному вирусног вектора (другог вируса који не изазива болест код људи – то може бити вирус грипа, морбила, везикуларног стоматитиса, аденовируса, богиња итд.) убацује се ген који кодира циљни протеин другог вируса“, додали су у Роспотребнадзору.
Препрека за употребу таквих вакцина може бити постојање у организму антитела на вирусни вектор и у том случају се не може формирати потпуни имуни одговор, нагласио је Роспотребнадзор.
Живе ослабљене и инактивиране вакцине су класичне технолошке платформе и употребљавају се дуже од других. Инактивирана вакцина садржи неодрживе вирусе, па су често потребне поновљене примене препарата да би се формирао дугорочни имуни одговор. А живе ослабљене вакцине захтевају једну дозу, али постоји могућност да се ослабљени вирус врати у свој првобитни тип и изазове болест током вакцинације.
Министарство здравља Русије је у августу регистровало прву вакцину на свету за превенцију ковида 19, коју је развио Научно-истраживачки центар за епидемиологију и микробиологију „Гамалеја“ и производи заједно са Руским фондом за директне инвестиције. Лек векторског типа назван је „Спутњик V“.
У Русији се испитују још четири вакцине: једна коју је развио Центар „Вектор“, Центар „Чумаков“, кинеска компанија „Синофарм“ и британско-шведска „Астра зенека“.
Прочитајте још:
