Решена мистерија чудних кругова у пустињи

Седамдесет година стара теорија је очигледно помогла науци да објасни порекло мистериозних „вилинских кругова“ - формација пустињске траве која расте око кружних делова сушног тла.

У својој новој студији, објављеној у Еколошком журналу Британског еколошког друштва, тим научника предвођен екологом Стефаном Гецином са Универзитета у Гетингену у Немачкој искористио је теорију коју је увео познати енглески математичар Алан Туринг 1952. године.

Алан Туринг је творац „Туринговог обрасца“, према коме би динамика одређених једнообразних система могла „да произведе стабилне обрасце када је поремећена“.

Теорија „реда од поремећаја“ која је уследила формирала је теоријску основу за интригантне поновљене мотиве уочене у природном свету.

Сада је нова студија применила теоријски феномен на интригантне и раније необјашњиве „вилинске кругове“.

Загонетни кругови

Прво документовани у пустињи Намиб на југу Африке, а потом откривени широм аустралијског залеђа, различити обрасци у пречнику од 2 до 15 метара, збунили су научнике који нису могли да објасне тај феномен.

Једно објашњење било је је да су необични кругови представљали последицу активности термита под афричким тлом. Ова теорија се показала неисправном након открића да аустралијски вилинских кругова немају везе са термитима.

Друга теорија била је да су кругови показатељ да биљке формирају одређени образац приликом тражења ограничених водних ресурса.

У најновијем истраживању Стефан Гецин и његове колеге истраживачи користили су дронове опремљене мулти-спектралним камерама за снимање вилинских кругова одозго. Истраживање је спроведено у близини рударског града Њуман у региону Пилбара у западној Аустралији.

Према једној од хипотеза ових научника, распоред Тјуринговог обрасца вилинских кругова посебно би се манифестовао међу травама са већом зависношћу од влаге. Док су користили сензоре влаге на земљи и анализирали просторно раздвајање трава високе и ниске виталности, научници су открили да је доказано да су робусне траве високе виталности снажније повезане са вилинским круговима од трава ниске виталности.

У складу с тим, ова студија понудила је прве емпиријске податке који повезују вилинске кругове са вишедеценијском Тјуринговом теоријом.

„Интригантно је то што траве активно стварају сопствено окружење формирајући симетрично распоређене обрасце празнина“, рекао је Гецин.

Невероватно је то што истраживање показује да траве које чине вилинске кругове расту на „задружни начин“ како би обликовале своје окружење и боље издржале сушне услове.

„Вегетација има користи од додатног отицања воде коју пружају велики вилински кругови, и тако одржава сушни екосистем функционалним чак и у врло суровим, сувим условима. Без самоорганизације трава, ово подручје би вероватно постало пустиња, у којој ће доминирати огољено тло“, рекао је Гецин.

Иако се чини да је мистериозни феномен близу коначног разрешења, за потврђивање математичких модела биће потребно још теренског рада, тврде научници.