Неочекивани поклон за Божић
У децембру 2001. године у зоолошком врту у Небраски (САД) рођена је беба ајкуле чекићарке (Sphyrna tiburo). Ове рибе које рађају живе младунце доносе потомство једном годишње и, по правилу, одмах од 12 до 15 ајкула. Међутим, тог дана је било само једно младунче. Радници зоолошког врта, који нису очекивали принову, нису успели да га изваде из акваријума, одмах су је убиле друге прождрљиве рибе.
Ова прича се не би много разликовала од осталих случајева узгоја риба у затвореном пространству, да није било једног детаља: током протекле три године у акваријуму су живеле само женке ајкуле чекићарке.
Стручњаци који се брину о животињама закључили су да је мајка имала односе са мужјаком још у дивљини и да је држала његову сперму у резерви. У дивљини се то понекад догађа. Међутим, није било доказа да сперма тако дуго задржава плодност.
Тело мртвог младунчета је послато у Институт за океанологију, који је део Универзитета у Мајамију. Тамо су истраживачи, након спровођења низа генетских тестова, открили да ајкула уопште није имала оца, а младунчетова мајка је очигледно зачела путем партеногенезе.
Ово је назив за методу размножавања, у којој се ембрион развија из женске репродуктивне ћелије без оплодње. Обично је то својствено бескичмењацима, али постоје и изузеци: на пример, љушкасти гмизавци (гуштери, змије). А за ајкулу чекићарку, партеногенеза би могла бити последњи начин који би спасао њену врсту од изумирања, сматрају биолози.
Женка девица је предуго чекала да мужјак продужи род, а тело је сматрало да је ово претња за читаву популацију. Као резултат, активиран је механизам очувања минималног броја самосталних организама.
Када су сва средства добра
Петнаест година касније, аустралијски научници су забележили други случај партеногенезе код риба, и то опет у затвореном станишту. Зебра ајкула (Stegostoma fasciatum) Леони, која четири године није била у контакту са мужјацима, излегла је 41 јаје. Из три јајета су се излегла здрава младунчад.
Прво на шта су истраживачи помислили била је невероватна виталност сперме. Леони је до 2012. године живела у истом акваријуму са мужјаком, од кога је неколико пута доносила потомство. И у овом случају, биолози су сугерисали да је она чувала његову сперму четири године и чим се указала прилика, искористила је за оплодњу јајних ћелија.
Међутим, генетска анализа је показала да су сви младунци носили само ДНК мајке. Дакле, Леони је због одсуства мужјака, прешла на једнополно размножавање. Научници истичу да су у процесу сазревања полних ћелија у организму рибе настали полоцити, то јест, поларна тела. Ове ћелије садрже копију ДНК, али обично нису у стању за оплодњу. Понекад се из непознатих разлога почну понашати попут сперматозоида: оплођују јајну ћелију и претварају је у ембрион.
Према неким радовима, овај начин размножавања рибе могу користити у дивљој природи. Биолози са Универзитета у Њујорку у Стони Бруку (САД), који су проучавали генетску разноликост тестерача (познате као столарске ајкуле) у близини југозападне обале Флориде, пронашли су седам јединки које су рођене као резултат партеногенезе.
Истраживачи верују да су животиње користиле овај метод размножавања због јако мале популације. Последњих година, број јединки се непрестано смањује и женкама је све теже да пронађу мужјаке за парење. То значи да је партеногенеза сасвим могућа међу врстама које су близу изумирања, истакли су научници.
Искључиво мушко потомство
Поред ајкула, биолози су забележили и изоловане случајеве једнополног размножавања код морских голубова. То је врста раже и удава. Штавише, женка је одлучила да се размножи, чак и поред прилике за парење са мужјаком. Иако је дошло до контакта, два младунца у леглу су резултат партеногенезе. То је потврђено ДНК анализом.
Сисари имају способност једнополног размножавања, иако вештачког. Још 2004. године јапански биолози су добили мишеве од две мајке без оца. За оно су коришћене незреле јајне ћелије у чијим геномима је „искључено“ неколико важних делова. Једна женка, која је рођена као резултат партеногенезе, поживела је до зрелог доба и родила своје младунце на уобичајени начин.
Четрнаест година касније, ове експерименте су поновили кинески научници. Истина, они су отишли мало даље и добили потомство не само од две самохране женке, већ и од два мужјака (то јест, мишеви су имали само очеве). За ово су коришћене ембрионалне матичне ћелије у којима је сачувана ДНК једног од родитеља. У њој је блокирана активност гена који раде на различите начине у зависности од тога ко их је предао — мужјак или женка.
Научници су такве матичне ћелије са исправљеном ДНК унели у незреле јајне ћелије. Добијене ембрионе су трансплантовали сурогат мајкама. Као резултат, рођени су витални мишеви који нису имали оца. Међутим, животиње су имале недостатке у развоју. Кретале су се спорије и брже се умарале. Али су живеле дуже.
Да би добили потомство од два оца, припремљене ембрионалне матичне ћелије су убризгаване у јајне ћелије. Од хиљаду ембриона преживело је само 12. Експериментални мишеви су били два пута тежи од обичних, патили су од превелике течности у телу, нису могли нормално да дишу, сисају млеко и брзо су умрли.
Аутори рада истичу да се дефекти у развоју могу сузбити само код ембриона добијених од две мајке. Али мушка партеногенеза није баш одржива. Ово објашњава зашто је једнополно размножавање у дивљој природи обично карактеристично за женке.
