То показује анализа о регионалној економској асиметричности из публикације Трендови други квартал 2020. Републичког завода за статистику, преноси Б92.
Главни град има и највећу стопу запосленост, за 7 одсто изнад просека Србије, али не предњачи у односу на остале делове Србије када је реч о извозу.
У публикацији се оцењује да је неуједначен економски раст у Србији последњих деценија допринео продубљивању већ постојећих територијалних неједнакости.
Када је о зарадама реч, ниво развијености региона, мерен просечним нето платама се креће у размери 1,5 :1, при чему су највише зараде забележене у Београду а најниже у Шумадији и Западној Србији.
Тако је просечна нето плата у првих шест месеци ове године у Београдском региону износила 73.277 динара, 124 одсто републичког просека који је износио 59 222 динара.
Просек у Војводине је био 95 одсто републичког просека и износио је 56.285 динара. Запослени у регионима Јужне и Источне Србије, као и Шумадије и Западне Србије, примали су око 87 одсто републичког просека.
Стопа незапослености у Београду у првој половини ове године је била најнижа и износила је 6,6 одсто или 22 одсто испод републичког просека. Истовремено у регионима Јужне и Источне Србије, стопа незапослености је износила 11 одсто, за 29 одсто изнад просека Србије, који је износи 8,5 одсто.
Београд предњачи и мерено стопом запослености, која у главном граду износи 51,7 одсто, што је за седам одсто изнад просека Србије.
У региону Јужне и Источне Србије забележена је најнижа стопа - 45,2 одсто или 6,9 одсто испод републичког просека.
За разлику од других показатеља, Београд нема примат у укупном извозу Србије, где учествује са 26 одсто, што се објашњава тиме да у београдској економији преовладавају услужне делатности, које се већином пласирају на домаћем, а не на међународном тржишту.
У извозу предњачи Војводина са учешћем од 35,9 одсто, затим следе Шумадија и Западна Србија, 21,4 одсто и Јужна и Источна Србија, 17 одсто.
