Најновија научна истраживања показала су да „цурење“ 5Г мреже, односно случајно емитовање сигнала у суседне фреквенцијске канале или опсеге, може да доведе до пропуста у прогнозирању временских услова, а самим тим и до великих последица ако се спремају непогоде.
То је утицај те мреже поново ставило у фокус јавности, а главни аутор студије оценио је да значај резултата највише зависи од тога чији се ставови подржавају – метеоролошке или 5Г заједнице?
Утицај 5Г мреже на свет
ИТ консултант Војислав Родић сматра да тај проблем није алармантан и да ће успешно бити превазиђен, као и много сличних технолошких изазова. Посматрајући ширу слику, односно поновну забринутост због утицаја 5Г мреже, он поручује – „ако се нисмо забринули због 4Г мреже, не треба ни због 5Г, али би, у суштини, требало да се забринемо због свега“.
Он то каже јер сматра да главно питање везано за 5Г мрежу није утицај зрачења на живе организме, јер ће у мобилној телефонији бити коришћене ниске фреквенције те мреже, већ друштвене и индустријске промене које ће да уследе.
„То се не ради да бисмо ми филм од два сата преузели с интернета у року од неколико секунди уместо неколико минута. Суштина је у индустријској примени, у телемедицини, пољопривреди“, објашњава Родић.
Он као примере друштвених промена које могу да изазову проблеме наводи увођење аутономних возила, тј. колико ће саобраћајних незгода и несрећа бити при њиховом увођењу, и дигитализацију куповине у појединим светским трговинским ланцима, у којима више нема каса, већ се наплата врши путем апликације.
„Негативна последица је, на пример, то што у Америци имате шест милиона људи који раде на касама. Њих више нема. Кад питате шта ће бити с њима дају вам одговор да ће добити друге послове, попут сортирања робе, консултовања купаца... Не верујем у то. Неко хоће, али већина ће једноставно да добије отказ“, предочава Родић.
Хиљаду добрих – хиљаду лоших намена
Наш саговорник сматра реалном и примену 5Г мреже у војне сврхе, а види је и као средство за задирање у приватност, али напомиње да је та мрежа само инфраструктура која, као и свака друга, може да се употреби за добре или лоше сврхе.
„То је само питање маште ’писца‘, шта ће све да направи у негативној варијанти, с тим што су могућности за злоупотребу неограничене. Где су наши подаци? Ко има право да управља њима и шта су они заправо? Када кажемо ’подаци‘, сви мисле да се ради о датуму рођења, полу, матичном и броју телефона. То више није битно, јер је већ уписано. Оно што је везано за приватност су ваше понашање, размишљање и реакције, а фрапантно је колико мало лајкова на ’Фејсбуку‘ је довољно да се изведе врло тачна дијагноза који сте тип особе и како ћете реаговати. То је, за почетак, надзор. После надзора долази контрола“, истиче Родић.
Уредник у РТС-у Зоран Станојевић указује на то да је 5Г само нова генерација преноса података, као што је 4Г у односу на 3Г, и да је стручна јавност већински демантовала разне проблеме и лоше утицаје те мреже, али и напомиње да увек треба обратити пажњу када се уводи нова технологија.
Он сматра да 5Г може да произведе индиректне последице, односно да доведе до развоја других технологија које ће нам „загорчавати живот на разне начине“.
„Да почнемо од тога да ће нам 5Г омогућити да у сваком тренутку знамо где је који ауто паркиран, па и онај паркиран непрописно, због чега ће власник бити кажњен исте секунде. Људи ће онда да проклињу 5Г мрежу, као што проклињу и ’паука‘ кад им однесе ауто. То је једна од лоших особина, која иде уз гомилу феноменалних“, предочава Станојевић.
Битка за 5Г доминацију
Тренутно се две светске силе боре за надмоћ у развијању 5Г мреже – САД и Кина. Иако Америка оптужује Кину да технологију жели да користи за шпијунажу, Станојевић истиче да за то не постоје никакви докази.
„Међутим, постоји то да је Кина потпуни фаворит по питању развоја нових технологија, и у конструкцији и у изради. Америци се не свиђа то што Кина ускоро може да преузме потпуну доминацију као технолошка велесила и почне да убира профите које сада по том основу убирају САД“, напомиње Станојевић.
Према писањима хрватских медија, државни секретар Мајк Помпео посетиће следеће недеље Хрватску где ће са тамошњим званичницима, између осталог, разговарати и о увођењу 5Г мреже, као и да Америка тежи ка томе да њене компаније развијају ту мрежу, а не кинеске.
Америчку жељу за 5Г доминацијом потврђује и део вашингтонског споразума, у коме се наводи да ће Београд и Приштина забранити употребу 5Г уређаја које испоручују „неповерљиви добављачи“. На то се крајем августа Сједињеним Државама обавезала и Словенија.
„У споразумима не пише ко су ти добављачи. Ту је занимљивије ко одлучује о томе и ко процењује ко јесте, а ко није сигуран? То је данас можда Кина, али то нигде није споменуто. То може сутра да буде Русија, а неког наредног дана Индија. Они одлучују о томе од кога се не купује. Критеријуми за одређивање поузданости добављача су такође нејасни и то представља проблем“, истиче Станојевић.
Подсетимо и да је пре само неколико дана у истраживачкој лабораторији „Хуавеја“ за 4Г и 5Г мреже у Кини избио пожар, који је однео три живота.
Прочитајте још:
