Како је рекао, то питање је неопходно веома озбиљно размотрити и спровести јавне дебате.
Такође је рекао и да је тренутно прерано говорити о конкретној ситуацији у Нагорно-Карабаху. „Наша војска каже да је ситуација напета, али је рано давати прецизнију прогнозу ситуације“, додао је.
Шта стоји иза сукоба Јерменије и Азербејџана
Нагорно-Карабах је мала територија која себе сматра независном земљом, иако је Азербејџан сматра својом. Треба напоменути да на тој територији већинско становништво чине Јермени.
Око те територије конфликт између Јерменије и Азербејџана постоји већ дуги низ година. Велики рат избио је 1918. године и трајао је до 1920. Обустављен је након што су обе републике ушле у састав Совјетског Савеза.
Тада је територија Нагорно-Карабаха добила одређену аутономију иако је и даље била у саставу републике Азербејџан.
Након што се распао СССР, конфликт који је мировао поново се распламсао, и то након што су грађани Нагорно-Карабаха на референдуму прогласили независност крајем 1991. године.
Већ на лето следеће године Азербејџан је покренуо операцију великих размера са циљем да преузме контролу над Нагорно-Карабахом. У операцији је учествовало преко 8.000 азербејџанских војника и четири додатна батаљона, најмање 90 тенкова и 70 борбених возила пешадије, а коришћени су и Ми-24 хеликоптери.
Процењује се да је 30.000 јерменских избеглица било приморано да побегне из региона.
Међутим Јермени су успели да реорганизују војску и да крену у противофанзиву. До јесени 1992, азербејџанска војска је претрпела тешке губитке, а у фебруару и марту наредне године јерменска противофанзива преокренула је ток рата. Борбена дејства трајала су до 1994. године када је у Москви формално потписан мир.
Од тог тренутка до данас конфликт се сматрао „замрзнутим“, иако је с времена на време долазило до краткотрајних сукоба.
Азербејџан традиционално подржава Турска, док Јерменија покушава да скрене пажњу светске јавности на константно кршење права јерменског становништва.
