У разговору за Спутњик, аналитичар Душан Пророковић, добар познавалац прилика на Кавказу, каже да је у овом тренутку немогуће предвидети у ком правцу би конфликт Јерменије и Азербејџана могао да оде, нити какве су могуће последице.
„Спорадични сукоби снага Јерменије и Азербејџана избијали су и претходних година, само не у овом обиму. Тај спор има дубоке историјске корене, још из времена распада СССР-а, што значи да ни огромни совјетски државни апарат није могао да га држи под потпуном контролом. Дакле, конфликтни потенцијал је огроман, а општа мобилизација у обе државе није добар знак. Ја се надам да ће међународни фактори покушати да изазову деескалацију, али такође напомињем да ми из бивше Југославије добро знамо да се у оваквим ситуацијама ништа не може прогнозирати на кратак рок“, каже Пророковић.
Подсетимо, јерменске власти увеле су ванредно стање и објавиле општу мобилизацију, а Министарство спољних послова Русије и председник Путин позвали су Јереван и Баку да прекину ватру, обуставе војна дејства и сместа почну преговоре.
Јерменски Премијер Пашињан је апеловао на међународне организације да искористе полуге утицаја и зауставе мешање Турске. На питање какве су могуће међународне последице овог конфликта, пре свега по Европу, Пророковић каже да је Кавказ „европска тераса“, и да дуго нико није водио рачуна о том региону, поготово у ЕУ.
„Мислим да све што се дешава много више брине САД, и наравно Русију и Турску. Брисел је имао неке иницијативе у региону и у теорији жели да се прошири на Грузију, Јерменију и Азербејџан, али ово ће показати у којој мери ЕУ није у стању да контролише ситуацију на сопственој периферији. САД и Русија су већ позвали на смиривање ситуације, али у овом сукобу много тога зависи од реакције Анкаре“, објашњава наш саговорник.
Турски председник Ердоган сматра да је Јерменија „препрека миру“ и поручио да безрезервно подржава Азербејџан, подсећа Пророковић и констатује да је кључ даљег развоја овог конфликта у најбуквалнијем смислу у Ердогановим рукама.
„Азербејџан је од осамостаљења стратешки партнер Анкаре – у трговини, привреди, политици, култури, али и по војним питањима. Ердоган их подржава, али треба да видимо да ли ће Турска бити медијатор у решавању конфликта, или нешто друго, Ако се Анкара заиста војно умеша, Јерменија ће преиспитати своје чланство у ОДКБ, и то може да озбиљно наруши односе Анкаре и Москве“, каже Пророковић
И САД су осудиле ескалацију насиља на југу Кавказа и позвале све стране да одмах прекину сукобе. Стејт департмент поручује да се мора прекинути свака реторика или акција која погоршава тензије, подсећа Пророковић, кога смо замолили да за Спутњик појасни и улогу Вашингтона у најновијем сукобу.
„Американцима наравно одговара да се Турска активније укључи у сукобе, јер би резултат вероватно било погоршање њених односа с Русијом. Међутим, ако се Турска не умеша, ово ће бити један класичан локални конфликт без већих последица по регионалну безбедност. Зато су све очи упрте у Анкару, и тако ће бити и наредних дана“, закључује Душан Пророковић.
Подсетимо, сукоб у Нагорно-Карабаху почео је у фебруару 1988. године, кад је та аутономна област објавила отцепљење од Азербејџанске совјетске републике.
После крвавог рата који је трајао од 1991-1993, и у коме је изгинуло више од 30.000 људи, Баку је изгубио контролу над Нагорно-Карабахом и седам суседних региона. Од 1992. године се воде преговори о мирном решавању сукоба у оквиру Минске групе ОЕБС-а, на чијем су челу три копредседавајућа – Русија, САД и Француска.
Азербејџан инсистира на очувању територијалног интегритета, а Јерменија штити интересе непризнате републике, јер Нагорно-Карабах није страна у преговорима.
