Две стране разговарале су о ескалацији сукоба у Карабаху.
„Пашињан је навео да од почетка јулских догађаја (погоршање ситуације на јерменско-азербејџанској граници) Турска показује невиђену активност у региону. Он је позвао немачку канцеларку да уложи све напоре за заустављање агресивног и деструктивног понашања Турске и спречи њено учешће у региону“, наводи се у саопштењу прес-службе.
Меркелова је изразила „дубоку забринутост“ због настале ситуације. Канцеларка је нагласила да не постоји алтернатива мирном решавању проблема Карабаха, а такође је рекла да је потребно вратити се у мировни процес у оквиру Минске групе ОЕБС-а.
Ескалација у Нагорно-Карабаху
У Нагроно-Карабаху у недељу је дошло до ескалације, а две стране међусобно се оптужују за покретање борбених дејстава.
Азербејџан тврди да су снаге јерменске војске отвориле ватру дуж линије раздвајања и да има погинулих међу цивилима, док у Јерменији кажу да је Карабах био изложен ваздушним и ракетним нападима и да су њихове снаге срушиле два противничка хеликоптера и три беспилотне летелице.
У Јерменији је уведено ратно стање, објављена општа мобилизација и забрањен излазак из земље мушкарцима од 18 до 55 година. У Азербејџану је уведен полицијски час.
Министарство спољних послова Русије позвало је обе стране да прекину ватру и започну преговоре.
Историја сукоба
Сукоб у Нагорно-Карабаху започео је у фебруару 1988. године, када је ова аутономна област објавила отцепљење од Азербејџанске ССР. После оружаног сукоба 1992-1994, Баку је изгубио контролу над Нагорно-Карабахом и седам суседних региона.
Од 1992. године воде се преговори о мирном решавању сукоба у оквиру Минске групе ОЕБС-а, на чијем су челу три копредседавајућа – Русија, САД и Француска. Азербејџан инсистира на очувању свог територијалног интегритета, а Јерменија штити интересе непризнате републике, с обзиром да Нагорно-Карабах није страна у преговорима.
Прочитајте још:
