Албанска заједница са југа Србије ову идеју стару седам година поново жели да стави на бриселски сто у оквиру дијалога Београд и Приштине и о томе су разговарали са Приштином и Тираном.
Подмукао маневар Приштине
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да је овај потез сада иницирала Приштина, а не албанска заједница са југа Србије.
„Приштина жели да на сваки начин спречи формирање Заједнице српских општина која је договорена Бриселским споразумом и за тако нешто тражи различите модалитете. Један од њих је да покуша да вештачки изједначи ситуацију на Косову и Метохији са ситуацијом у остатку Србије, односно на југу Србије“, напомиње саговорник Спутњика.
Косово и Метохија су део Србије који је под протекторатом Уједињених нација који функционише по Резолуцији 1244, подсећа он.
„Ако причамо о решавању косовског питања то би требало да буде локализована тема јер Србија не контролише већи део Косова и Метохије. С друге стране, Албанци не могу да добију оно што желе без договора са нама. Мислим да је ово што сада раде блокирање ЗСО, а са друге стране може да се протумачи и као слање поруке да су спремни на размену територија, али не и поделу Косова у будућности“, уверен је Анђелковић.
Обелоданити намере Приштине
Све ово, како каже, за нас не би требало да буде битно и једноставно би требало да одбацимо овај њихов план, јер на југу Србије не постоји никаква заједница албанских општина нити су те општине албанске.
„На намере Албанаца треба да укажемо међународној заједници и да инсистирамо на реализацији Бриселског споразума као услов за било каква даља договорања“, истиче наш саговорник.
Анђелковић наводи да Албанци са југа Србије који су после последњих парламентарних избора у Скупштини Србије добили три посланичка места могу ову иницијативу да изнесу у српском парламенту али је јасно да би она била већином гласова одбачена.
Захтев Албанаца са југа Србије за формирањем Заједнице албанских општина покренут је 2015. године, само дан по парафирању споразума између Београда и Приштине о оснивању Заједнице српских општина за Србе на Косову и Метохији. Да су овај потпис Албанци на југу спремно дочекали говори и чињеница да су се још раније политички лидери Албанаца са југа Србије обратили парламентима Албаније и тзв. Косова са захтевом да се нађу у буџетима тих земаља.
Реанимација „кончуљског споразума“ из 2001. године
Министар образовања привремених институција у Приштини Арсим Бајрами, „понудио“ је, дан после парафа на документ о ЗСО, Албанцима у Прешеву и Бујановцу помоћ тзв. косовске владе у образовању, односно снабдевање уџбеницима на албанском језику. Приштински парламент је 2003. године усвојио резолуцију о основним правима Албанаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи (тзв. косовски споразум) због наводног непоштовања „кончуљског споразума“ из 2001. године, којим су окончани немири на југу Србије.
Косовска резолуција предвиђа укидање плаћања царина на граничним прелазима, отварање канцеларије у Приштини и Гњилану за Албанце из „прешевске долине“ и постављање принципа реципроцитета са косовским Србима.
Кончуљски споразум је предвиђао мање-више све што већ Албанци на југу централне Србије имају у смисли остваривања својих етничких права, али они сматрају да тај споразум није заживео.
Референдумом из 1992. са питањем „Ко је за политичку и територијалну аутономију у оквиру Србије са правом прикључења Косову“, где је више од 99 одсто учесника одговорило позитивно, Албанци са југа Србије су изгласали могућност да се припоје тзв. Косову.
