Група Истраживача са Универзитета у Тибингену у Немачкој мерила је мождану активност врана које су извршавале визуелне задатке, како би доказали да су ове птице способне да свесно опажају чулне утиске.
Откриће је изненађујуће, јер је то раније било доказано само на људима и другим приматима који имају потпуно другачију мождану структуру од птица.
„Резултати наше студије отварају нову перспективу о еволуцији перцептивне свести и њених неуробиолошких граничних услова“, рекао је професор Андреас Нидер са Универзитета у Тибингену, преноси Индепендент.
Истраживачки тим је обучио две вране да кљуцају дугме одређене боје ако виде да се визуелни стимулус појављује на екрану. Иако је већина ових стимулуса била јасна, неки су намерно били толико „замућени“ да вране нису могле увек да их открију, што је дало различите резултате од јединке до јединке.
Истраживачи су забележили активност појединих нервних ћелија у мозгу док су вране извршавале задатак и открили да могу да предвиде какво субјективно искуство имају, на основу активности нервних ћелија.
„Наши резултати, показују да на нервне ћелије на вишим нивоима обраде враниног мозга утиче субјективно искуство, или тачније - вране имају субјективна искуства“, рекао је Нидер, додавши како то може да значи да је свест много раширенија у животињском царству него што се раније мислило.
„Последњи заједнички преци људи и врана живели су пре 320 милиона година. Перцептивна свест је можда већ тада могла да настане, а да се од тада само наслеђује", објаснио је Нидер.
Друго могуће објашњење је да је перцептивна свест код птица и примата могла да се развије независно једна од друге.
